Stručnjaci tvrde da sklonost usmeravanju pažnje na sebe može biti okidač za pojavu depresije i anksioznosti.
Ljudi koji su opsednuti sami sobom znatno su skloniji razvoju depresije i anksioznosti, prema vodećim naučnicima.
Američki istraživači, koji su proučavali mozgove 1.000 pacijenata, veruju da osobe koje više vremena provode razmišljajući o sebi imaju veće šanse za razvoj ovih iscrpljujućih stanja mentalnog zdravlja.
Stručnjaci tvrde da sklonost usmeravanju pažnje na sebe može, u mnogim slučajevima, biti i okidač za pojavu depresije i anksioznosti, kao i faktor koji ih proizvodi. Takođe smatraju da bi se u budućnosti mogli razviti tretmani koji bi sprečili opsesivno razmišljanje o sebi te na vreme sprečili pojavu ovih poremećaja.
Ova nova istraživanja dolaze u trenutku kada sve veći broj stručnjaka upozorava da hiljade ljudi brkaju “normalne životne stresove” sa mentalnim poremećajima.
Novi okidač mentalnih stanja
Otprilike svaka peta osoba u Velikoj Britaniji pati od čestih problema s mentalnim zdravljem poput depresije i anksioznosti. Takođe, više od 1,3 miliona Britanaca ne radi zbog depresije i anksioznosti, što je porast od oko 40 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Depresija se obično opisuje kao trajno sniženo raspoloženje. Može izazvati i fizičke simptome poput gubitka apetita i poremećaja spavanja.
Osobe sa anksioznošću često opisuju osećaj preterane zabrinutosti ili stresa. Mogu takođe imati ubrzan rad srca ili osećaj vrtoglavice.
Tradicionalno se veruje da su uzroci ovih stanja različiti, uključujući stresne životne događaje, hormonalne promene i porodičnu istoriju mentalnih bolesti. No, istraživači sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku smatraju da postoji još jedan važan okidač: opsesija sobom.
Prethodna istraživanja su već pokazala snažnu povezanost između sklonosti „fokusiranja na sebe” i razvoja simptoma depresije i anksioznosti.
Može li se sprečiti?
Jedna velika analiza iz 2002. godine, koju su sproveli istraživači sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, otkrila je da su pacijenti koji su uglavnom razmišljali o sebi imali veću verovatnoću da pate od depresije.
Oni koji se javno fokusiraju na sebe su, najčešće, često pričali o sebi, i patili od anksioznosti.
U novom istraživanju, naučnici sa Univerziteta Kolumbija pratili su moždanu aktivnost 1.000 ljudi dok su obavljali svakodnevne zadatke. Otkrili su da, kada bi ispitanici nakratko mentalno “odlutali” sa zadatka i počeli da razmišljaju o sebi, isti deo mozga pokazivao je pojačanu električnu aktivnost, poznatu i kao neuronski potpis.
Sada proučavaju može li se istraživanjem te aktivnosti smanjiti rizik od razvoja depresije i anksioznosti.
– Zanima nas i može li taj neuronski potpis da predviđa pojavu depresije ili anksioznosti – navela je profesorka Megan Majer, stručnjak za kognitivnu neuronauku, u medicinskom časopisu “JNeurosci”.
Ako je tako, intervencija na tom neuronskom potpisu mogla bi da spreči razvoj ovih poremećaja mentalnog zdravlja.
Nije nužno da patite od depresije
Takođe, neki od vodećih britanskih psihijatara tvrde da sve više ljudi pogrešno tumači normalne životne stresove kao psihijatrijska stanja, pa sami postavljaju netačne dijagnoze.
Dr Samir Jauhar, psihijatar i viši klinički predavač na Kraljevskom koledžu u Londonu, ranije je za “Dejli mejl” izjavio da postoji „ogromna“ razlika između simptoma koje ljudi opisuju i medicinskih kriterijuma za dijagnozu mentalnih bolesti.
– Kada mnogi ljudi govore o svom mentalnom zdravlju, često opisuju nešto što u strukturi ne nazivamo depresijom – rekao je doktor.
Zatim je objasnio:
– Klinička depresija nije samo sniženo raspoloženje. To uključuje i motoričke efekte, na primer, usporavanje pokreta tela. Može uticati na vašu pažnju, koncentraciju i pamćenje. Samo zato što neko kaže da je loše raspoložen, ne znači nužno da pati od depresije – objasnio je.
