Umerenost je ključ svega, ali stručnjaci upozoravaju da postoje navike koje bi, kada je zdravlje srca u pitanju, trebalo svesti na minimum ili potpuno izbaciti. Ne zato što su zabranjene, već zato što dugoročno rade protiv vas, tiho i uporno.
Bez hrane i pića telo ne može da funkcioniše, ali paradoks je u tome što upravo ono što svakodnevno unosimo često predstavlja najveći teret za srce. Dok su pušenje, fizička neaktivnost i masna ishrana odavno označeni kao rizični faktori, postoje i navike koje deluju bezazleno, a zapravo ozbiljno ugrožavaju kardiovaskularni sistem. Kardiokirurg Džeremi London izdvojio je četiri stvari koje, prema njegovim rečima, najviše opterećuju srce.
Brza hrana
Ništa novo, ali vredi ponoviti. Brza hrana nije prava hrana. Prema rečima dr Londona, većina proizvoda iz lanaca brze ishrane zapravo su industrijski obrađeni jestivi proizvodi, puni aditiva, rafinisanih ugljenih hidrata i loših masti. Takva kombinacija podstiče hronične upale u organizmu i dugoročno oštećuje krvne sudove i srce.
Gazirana pića
Bilo da su obična ili dijetalna, gazirana pića dr London naziva “tečnom smrću”. Jedna limenka često sadrži i do deset kašičica šećera ili ekvivalentnu količinu kukuruznog sirupa. Posledice su nagli skokovi šećera u krvi, porast triglicerida, povećan rizik od gojaznosti i dijabetesa, a samim tim i veći rizik od srčanih bolesti.
Mleko
Iako se godinama promoviše kao zdrava namirnica bogata kalcijumom i proteinima, kravlje mleko sadrži i značajnu količinu zasićenih masti koje mogu povisiti holesterol i povećati rizik od srčanog i moždanog udara. Dr London ukazuje i na činjenicu da je čovek jedini sisar koji nastavlja da pije mleko i nakon detinjstva, i to mleko druge vrste, što dodatno otvara pitanja o dugoročnim efektima.
Alkohol
– Alkohol je toksičan za svaku ćeliju u našem telu, tvrdi dr London.
Čak i povremena, umerena konzumacija može imati negativan efekat na srce. Iako se često pominju studije koje govore o navodnim koristima male količine vina, kardiolozi upozoravaju da su takva istraživanja često metodološki slaba ili finansirana od strane industrije.
Umerenost jeste važna, ali ove četiri navike su među prvima koje bi trebalo preispitati ako vam je stalo do zdravlja srca. Ako imate dileme ili već postoje zdravstveni problemi, savet lekara je uvek najbolja polazna tačka. Srce ne traži savršenstvo, već dosledno dobre izbore.
