Flašice, šolje sa nastavkom, dude i sisanje palca prilično su česti u ranim godinama razvoja dece, ali mnogi roditelji nisu svesni potencijalnih rizika povezanih sa oralnim navikama. Procene pokazuju da 40% dece koristi dudu tokom prve godine života, dok 30% sisa palac. Sa tri godine, oko 12% dece i dalje sisa palac, dok samo 4% dece nastavlja da koristi dudu, tj. cuclu.
Istraživanja su pokazala da upotreba dude tokom prvih 6 do 12 meseci života smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti dojenčadi. Takođe, dude omogućavaju ne-nutritivno sisanje (sisanje radi smirivanja, a ne hranjenja), što može umiriti decu i pomoći im da se pripreme za nutritivno sisanje.
Današnji blog fokusira se na oralne navike koje traju posle prve godine, jer je rizik od kašnjenja u govoru ili promena oralnih struktura manji tokom prve godine života.
Oralne navike mogu uticati na:
– Zube: otvoren zagrižaj, preklapanje zuba i dijastemu (razmak između zuba)
Oralne strukture: visoko svodovit nepce i/ili položaj jezika koji je pomeren unapred dok miruje
– Gutačke navike: guranje jezika napred (infantilni oblik gutanja umesto zrelog obrasca gutanja)
– Govor: Iako postoji mnogo dokaza da produžena upotreba dude i sisanje palca može promeniti oralne strukture, nije potpuno jasno da li ove navike negativno utiču na govor.
– Razvoj govora i jezika: Deca koja imaju dudu ili palac u ustima veći deo dana imaju manje prilika da vežbaju pravljenje zvukova i upotrebu reči
Neka istraživanja pokazuju da razlike u oralnim strukturama mogu biti povezane sa izazovima u izgovoru, te nije nemoguće da značajne promene u oralnim strukturama utiču na zvuke govora, posebno na “s” i “t”.
Uticaj oralne navike zavisi od intenziteta, učestalosti i trajanja aktivnosti. Ako dete često sisa palac, veća je verovatnoća da će doći do promena u oralnim strukturama i govoru. Slično tome, što češće ili duže dete sisa dudu, flašicu, šolju sa nastavkom ili palac, veća je šansa za negativan uticaj.
Strategije koje mogu pomoći:
1. Ojačajte dobre navike
Pohvalite dete kada ne sisa palac ili kad duda nije u ustima. Pružite nagradu za postizanje određenih ciljeva.
2. Pronađite uzrok
Sisanje palca, duda u ustima ili grickanje odeće i noktiju može biti znak povećanog stresa ili anksioznosti (zato često vidimo pojačanje ovih ponašanja kada deca prolaze kroz velike promene). Pokušajte da smanjite anksioznost na druge načine, kao što su tehnike disanja.
3. Napravite plan
Kreirajte plan sa detetom koji uključuje merljiv cilj (npr. “Jovan će zaspati bez sisanja palca sedam dana zaredom”). Uključite strategije koje će pomoći da cilj bude uspešan (npr. “Jovan će stisnuti stres lopticu kada oseti želju da sisa palac).
4. Držite ruke zauzetim
Neka dete radi nešto rukama tokom mirnog vremena (npr. crtanje, lego kockice, igranje rukama). Neka drži stres lopticu u trenucima kada je veća verovatnoća da će sisa palac.
5. Razgovarajte sa detetom
Objasnite detetu pravila (npr. “nema prstiju u ustima”) na način koji ono razume. Takođe je važno objasniti razloge (npr. “sisanje palca unosi više bakterija u usta”).
6. Rukavice ili flasteri
Koristite nešto što pokriva palac, posebno tokom spavanja, kako bi dete postalo svesno kada sisa palac i da bi to bilo manje privlačno.
7. Lak za nokte sa gorkim ukusom
Neke porodice koriste lak za nokte koji ima neprijatan ukus da obeshrabre dete da stavlja prste u usta.
8. Dentalni aparati
Ako ste probali sve strategije bez uspeha, ortodont može pomoći postavljanjem dentalnog aparata koji sprečava stavljanje palca u usta.
9. Zamenite naviku nekom drugom
Najlakše je zameniti naviku nekom drugom aktivnošću. Za sisanje palca to može biti držanje loptice, za dude, posebna igračka.
10. Budite dosledni i ostanite pozitivni
Kada odlučite da ćete pomoći detetu da prevaziđe oralnu naviku, nemojte popuštati i odustajati.
