Povišen nivo šećera u krvi najčešće ukazuje na dijabetes, ali ne mora uvek da znači da je bolest već razvijena. Kada je glukoza iznad normalnih vrednosti, a ipak nedovoljna da bi se svrstala u dijabetes tipa 2 (jutarnja glikemija od 5,6 do 6,9 mmol/L), govori se o stanju predijabetesa, ozbiljnom riziku koji u čak 70 odsto slučajeva vodi ka razvoju šećerne bolesti.
– Predijabetes je uvod u moguće velike i nepovoljne promene po zdravlje. Upravo zato ovo stanje shvatamo kao šansu za prevenciju. Ako reagujemo na vreme, možemo sprečiti razvoj dijabetesa i posledice koje on nosi – objašnjava prof. dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog iz Klinike za interne bolesti Kliničko bolničkog centra Zvezdara.
Dijabetes je hronična bolest koja pogađa gotovo sve organe, od srca i krvnih sudova, preko bubrega, očiju i nerava, pa do zuba i stopala. Zato je rana dijagnoza ključna.
Godišnja kontrola šećera u krvi i redovne konsultacije sa lekarom mogu učiniti razliku između zdravlja i ozbiljnih komplikacija. Jedna od deset odraslih osoba ima predijabetes, a da to i ne zna. Simptomi gotovo da ne postoje, dok posledice vremenom postaju ozbiljne. Najugroženije su oni koji u porodici imaju dijabetes, kao i osobe sa povišenim pritiskom, gojazne osobe i žene sa sindromom policističnih jajnika.
Najčešće posledice predijabetesa su dijabetes tipa 2, kardiovaskularni događaji, moždani udar, promene na krvnim sudovima, masna jetra i bolesti bubrega. Pored merenja jutarnje glikemije našte iz krvi, neophodno je uraditi i dodatne analize u saradnji sa izabranim lekarom radi postavljanja dijagnoze, ukoliko postoji sumnja na predijabetes.
– Do skoro smo radili samo OGTT test sa merenjem šećera pre i posle dva sata. Danas se savetuje samo merenje nakon jednog sata, od uzimanja 75 grama glukoze u 300ml vode. Ako je vrednost veća od 8,6 mmol/L, rizik za predijabetes postoji. Dodatno, glikozilirani hemoglobin (HbA1c) od 5,6 do 6,4 odsto ukazuje na predijabetes. Potrebno je uraditi insulin i glikemiiju iz krvi, sa računanjem HOMA indeksa, C-peptid, lipidni status, kao i ultrazvuk abdomena, radi uvida u stanje jetre i pankreasa. Na osnovu tih analiza lekar dobija sliku metaboličkog poremećaja, koji nije isti kod svakog, i kreira individualizovan terapijski pristup – ističe prof. dr Beljić Živković.
Predijabetes ne mora uvek da vodi u dijabetes. Male, ali dosledne promene u načinu života (zdrava ishrana, fizička aktivnost, kontrola telesne mase) mogu značajno smanjiti rizik, savetuje doktorka.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, najvažnije je redovno uzimati propisanu terapiju i pratiti uputstva lekara. Predijabetes je upozorenje, ali i prilika. Ako se na vreme prepozna i ozbiljno shvati, može postati ključna prekretnica ka zdravijem i kvalitetnijem životu.
