Kuvano vino za mnoge obeležava zimsku sezonu, praznike i šetnje gradom u rukavicama.
Miris cimeta, karanfilića i pomorandže često deluje umirujuće i gotovo terapeutski, pa se lako zaboravi da se iza tog prijatnog ukusa krije alkoholno piće.
Upravo zato se kuvano vino često pije opuštenije nego vino ili “žestina” – i baš zato s njim ljudi najčešće preteraju, iako to uopšte nije bila namera.
Iako se poslužuje toplo i često zaslađeno, vino po jačini ne odstupa puno od običnog vina. Jedna čaša od oko 2 decilitra u pravilu sadrži 10 do 12 posto alkohola, a u nekim varijantama i više, pogotovo ako se dodaju rum, rakija ili liker.
Zdravstvene smernice za odrasle osobe govore o umerenoj konzumaciji, što u praksi znači jedna čaša dnevno za žene a do dve čaše dnevno za muškarce.
No, kod kuvanog vina postoji zamka – pije se brzo, često stojeći, na hladnoći i bez hrane. Toplina pića širi krvne sudove i stvara utisak da alkohol “manje udara”, ali telo ga razgrađuje istom brzinom kao i svaki drugi alkohol.
Šećer dodatno prikriva njegov učinak, pa se granica lako pređe pre nego što toga postanemo svesni.
Tu je i još jedan faktor, a to je toplina.
Toplina kuvanog vina igra važnu ulogu u tome kako ga doživljavamo. Budući da se pije toplo, alkohol se brže apsorbuje u krvotok, a osećaj topline i prijatnosti često zavarava pa se čini da piće deluje blaže nego što zapravo jeste.
U stvarnosti se događa suprotno: toplo alkoholno piće širi krvne sudove, zbog čega se subjektivno osećamo zagrejano, ali telo zapravo brže gubi toplinu, što može dovesti do naglog umora i iscrpljenosti, posebno ako se dugo boravi na hladnoći.
Upravo ta kombinacija topline, alkohola i začina čini kuvano vino varljivo pitkim – pije se lako i brzo, a posledice se osjete tek kasnije, često iznenada.
Kada treba stati i koje su posledice preterivanja?
Problem s kuvanim vinom nije samo količina alkohola, nego i kontekst u kojem se pije. Često se konzumira uveče, na prazan želudac, u hladnim uslovima, a sve to dodatno opterećuje organizam. Mamurluk nakon kuvanog vina mnogima je teži nego nakon običnog vina, iako se popije ista količina alkohola.
Razlog nije samo alkohol, nego kombinacija faktora koji zajedno dodatno opterećuju telo.
Prvo, kuvano vino obično sadrži više šećera od običnog vina. Šećer ubrzava apsorpciju alkohola i pojačava dehidraciju, što rezultuje jačom glavoboljom, suvim ustima i opštim osećajem iscrpljenosti sledećeg dana.
Drugo, pije se toplo, što širi krvne sudove i stvara utisak da alkohol slabije djeluje. Zbog toga ljudi često popiju više nego što bi popili hladnog vina, a telo se s većom količinom alkohola nosi sporije i teže.
Treće, kuvano vino se najčešće pije na hladnoći i stojeći, često bez hrane. Alkohol tada brže ulazi u krvotok, a organizam se dodatno iscrpljuje pokušavajući da održi telesnu temperaturu. Rezultat su izraženiji umor, mučnina i slabost. Na kraju, začini poput cimeta, karanfilića i muskatnog oraščića mogu kod osetljivijih osoba iritirati želudac, pa se mamurluk ne ogleda samo u glavobolji, nego i u žgaravici ili mučnini.
Zato se mamurluk posle kuvanog vina često doživljava kao “teži“, iako se u trenutku ispijanja čini bezazlenim. Jedna čaša možda je praznični užitak – treća je već pozivnica za loš sutrašnji dan.
Uživanje da, preterivanje ne
Kuvano vino može biti lep deo prazničnog ugođaja, ali samo dok ostaje u okvirima umerenosti.
Jedna čaša često je sasvim dovoljna za osećaj topline i atmosfere. Sve nakon toga više ne doprinosi uživanju – samo odlaže neugodne posljedice. Ako vam je cilj da se sutradan probuditi bez glavobolje i sa dobrim sećanjima, granicu je pametno povući ranije nego što mislite da treba.
