Kuvano vino je neizostavan deo praznične atmosfere, ali dok uživamo u njegovim aromama, postavlja se pitanje kakav je njegov uticaj na zdravlje. Koje su potencijalne koristi, ali i rizici koji se kriju u šolji ovog popularnog napitka?
Kuvano vino, omiljeni napitak tokom hladnih zimskih meseci, ima istoriju koja seže još do II veka. Glavni sastojak, crno vino, bogato je antioksidansima poput polifenola i flavonoida, a posebno se izdvaja resveratrol, supstanca prisutna u crvenom grožđu. Istraživanja sugerišu da resveratrol može imati blagotvoran uticaj na kardiovaskularno zdravlje. Studija objavljena u časopisu European Journal of Clinical Nutrition pokazala je da umerena konzumacija vina može dovesti do povećanja nivoa „dobrog“ HDL holesterola za 11 do 16 odsto. Resveratrol se takođe povezuje sa usporavanjem gubitka pamćenja i poboljšanjem kognitivnih funkcija, a pojedina istraživanja ukazuju i na to da podstiče proizvodnju kolagena, što doprinosi elastičnosti i mladalačkom izgledu kože.
Cimet, karanfilić, zvezdasti anis i muškatni oraščić nisu samo dodaci za ukus. Cimet, na primer, poseduje protivupalna svojstva i može pomoći u poboljšanju funkcije krvnih sudova, dok karanfilić ima antivirusna svojstva koja mogu ojačati imunitet.
Čarolija kuvanog vina ne leži samo u vinu, već i u začinima koji mu daju prepoznatljivu aromu i dodatne zdravstvene benefite. Cimet, karanfilić i muškatni oraščić nisu samo dodaci za ukus. Cimet, na primer, ima protivupalna svojstva i može doprineti boljoj funkciji krvnih sudova, dok karanfilić poseduje antivirusna svojstva koja jačaju imunitet, a muškatni oraščić se tradicionalno koristi za umirivanje probavnih tegoba. Uz dodatak agruma poput pomorandže, povećava se i sadržaj vitamina C, što dodatno pomaže u odbrani organizma od zimskih prehlada i viroza.
Uprkos potencijalnim koristima, važno je biti svestan i negativnih strana kuvanog vina, koje prvenstveno proizlaze iz sadržaja alkohola i šećera. Često se veruje da zagrevanjem alkohol isparava, ali istina je da se gubi samo manji deo, pa kuvano vino zadržava značajnu količinu alkohola, najčešće između 8 i 13 odsto. Toplota napitka ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok, dok velika količina šećera, koja se dodaje kako bi se ublažio kiselkast ukus vina, može da prikrije jačinu alkohola. Jedna šolja od 200 mililitara može sadržati i do 30 grama šećera i više od 200 kalorija, što predstavlja problem za osobe sa dijabetesom ili one koje vode računa o telesnoj težini.
Skrivene opasnosti u šolji
Stručnjaci upozoravaju da potencijalne zdravstvene koristi začina postaju zanemarljive u poređenju sa štetnim efektima alkohola i šećera. Iako alkohol u početku stvara osećaj topline širenjem krvnih sudova, telo zapravo brže gubi toplotu. Prekomerna konzumacija može izazvati aritmiju, povišen krvni pritisak i povećati rizik od oštećenja jetre. Takođe, crno vino sadrži kongenere – jedinjenja koja mogu značajno pogoršati mamurluk. Zbog visokog sadržaja kiselina i šećera, kuvano vino može štetiti i zubnoj gleđi, povećavajući rizik od karijesa i ostavljajući mrlje na zubima.
Kako uživati odgovorno?
Ako ipak ne želite da se odreknete ovog prazničnog užitka, ključ je u umerenosti. Preporučuje se da se zadržite na jednoj šolji od 200 mililitara, što se smatra jednim alkoholnim pićem. Kako biste usporili apsorpciju alkohola, popijte čašu vode između porcija i konzumirajte vino uz obrok. Izbegavajte dodavanje žestokih pića, jer se na taj način znatno povećava sadržaj alkohola. Najbolja opcija je priprema kuvanog vina kod kuće, gde možete kontrolisati količinu šećera i koristiti prirodne zaslađivače poput meda ili stevije.
