Da li je na pomolu pomirenje Kurtija i Tačija?

Tanjug/AP

Neprijateljstvo dve strane kulminiralo je 2019. posle sudskog procesa zbog optužbi za učešće vrha Samoopredeljenja u terorističkom pokušaju atentata na Azema Vlasija. Kurti Tačiju dugo nije praštao vodeću poziciju među Albancima, kao ni Briselski sporazum i ostale obaveze iz dijaloga sa Beogradom, pa ni posle hapšenja i odlaska u Hag. Da li su se stvari u međuvremenu promenile?

Nijedna kosovska vlada od 2008. i jednostrano proglašene nezavisnosti nije trajala čitav četvorogodišnji mandat, pa kako stvari stoje to neće uspeti ni ova aktuelna koju vodi Aljbin Kurti sa Samoopredeljenjem, iako je do redovnog termina za izbore ostalo još malo više od pola godine.

Politička kriza na Kosovu traje već mesecima, parlament je praktično paralisan, a sve albanske partije, i one na vlasti i u opoziciji, vodeći se svojim interesom zanemaruju i neke davno postavljene “crvene linije” u međusobnim odnosima, piše Kosovo online.

“Nismo deca da nas Kurti vara”

Na taj način može da se posmatra i nedavni sastanak lidera Demokratske partije Kosova Memljija Krasnićija sa Kurtijem, posle koga se otvorila i priča o mogućoj postizbornoj saradnji dve partije uprkos snažnom neprijateljstvu iz ranijih vremena.

Na opasku predsednika Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja da će Kurti “da uništi DPK, kao što je prethodno učinio sa DSK”, Krasnići je poručio da u toj stranci “nisu deca da ih Kurti vara”.

A, istorija loših odnosa DPK i Samoopredeljenja stara je koliko i ove dve partije postoje. Osnivač i dugogodišnji neprikosnoveni lider DPK Hašim Tači nikad nije bio “po volji” Aljbinu Kurtiju, a njihovo rivalstvo raslo je sve više nakon različitih uloga i doprinosa koji su obojica imali u OVK.

Kurti i Samoopredeljenje osporavali su i žestoko se protivili politici Tačija, naročito posle Briselskog sporazuma 2013. godine, zbog obaveze o formiranju Zajednice srpskih opština, kao i u vezi sa dogovorom da pripadnici KBS ne mogu na sever Kosova bez odobrenja Kfora i tamošnjih gradonačelnika.

“Kurti u snovima vidi Tačija”

Međusobni napadi su kulminirali 2019. kada je sud u Prištini pokrenuo istragu povodom krivične prijave Kurtija i Gljauka Konjufce protiv Tačija i Kadrija Veseljija, zbog toga što su lidere Samoopredeljenja optužili za učešće u terorističkoj organizaciji “Oko naroda” i pokušaj ubistva prištinskog advokata Azema Vlasija.

Kurti i Konjufca su odbacili optužbe Tačija i Veseljija za terorizam i rušenje poretka, i izneli su tvrdnju da DPK ustvari ima nameru da Samoopredeljenje ukloni sa političke scene Kosova.

Početkom 2020. nakon vanrednih izbora Samoopredeljenje je sa DSK preuzelo rukovođenje kosovskom vladom, ali su konstantno trajale nesuglasice i trvenja između Kurtija i Tačija, koji je tada bio na mestu predsednika.

Politička klima u Prištini se preokrenula krajem leta 2020. godine, nakon (ne)očekivanog hapšenja Tačija i Veseljija sa optužnicom za ratne zločine, i njihovog odlaska u haški pritvor na suđenje. Kurti je sa Samoopredeljenjem iskoristio novonastale okolnosti, konfuziju u DPK i preuzeo potpunu vlast na Kosovu, koju još uvek čvrsto drži.

Odnosi između dva albanska lidera i dve partije su, ipak, nastavili da idu u lošem smeru. Tako je poslanica Demokratske partije Kosova Ganimete Musljiu izjavila prošlog leta da Kurti ima kompleks zbog Tačija jer ga istorija nije pozicionirala na mesto na kome je nekadašnji kosovski predsednik i komandant OVK.

“Kurti neće dati ostavku kao loš premijer”

– Kurti u snovima vidi Hašima Tačija. Tači je van politike, bavi se drugim problemima, a Kurti se još uvek bavi njim. On pati od tog kompleksa. Ovo je složeno jer ga istorija nije pozicionirala na mesta gde je Tači – rekla je Musljiu.

Da li su se stvari u međuvremenu promenile i hoće li poslanici DPK i Samoopredeljenja sada zajedno dizati ruke u parlamentu Kosova?

Politički analitičar Visar Džani naglašava da je politička saradnja između Demokratske partije Kosova Hašima Tačija i Samoopredeljenja Aljbina Kurtija složeno i vrlo delikatno pitanje.

– Istorijski gledano, ove dve stranke su imale značajne ideološke i strateške razlike. DPK, koji je etabliraniji i tradicionalniji u svom pristupu politici i upravljanju, često se sukobljavao sa radikalnijim i reformističkim stavom Kurtijevog Samoopredeljenja. Međutim, u politici se situacije i pozicije mogu promeniti. Mogu postojati trenuci ili specifična pitanja koja zahtevaju pragmatičnu saradnju između različitih strana, kako bi se postigli konkretni ciljevi ili prevazišle određene krize. U ovom kontekstu, iako puna i dugoročna saradnja može biti teška zbog dubokih razlika, mogu postojati mogućnosti za privremenu ili ograničenu saradnju po određenim pitanjima gde su interesi usklađeni. Na kraju krajeva, mogućnost političke saradnje zavisiće od konkretnih okolnosti, od pozicije lidera u različitim vremenima i potreba političkog trenutka – objašnjava Džani za Kosovo online.

Prištinski analitičar Bljerim Burjani ukazuje da je sastanak Memljija Krasnićija sa Kurtijem bio u vezi sa usvajanjem međunarodnih sporazuma, što znači da je Kurti u nevolji kada je u pitanju obezbeđivanje glasova u Skupštini oko njihovog usvajanja.

– Naravno da je moguće da su pričali o novim izborima, ali ne mislim da će Kurti prihvatiti svoje razrešenje sa dužnosti premijera. Kurti neće dati ostavku kao loš premijer, to on ne prihvata. Mislim, ipak da bi bilo bolje ići na nove izbore što pre, to je za dobrobit Kosova – kaže Burjani.

Nema više “crvenih linija”

Upozorava da je u ovom trenutku sve moguće što se tiče budućih koalicija.

– DPK sada nema “crvenih linija”, a saradnja sa DPK sada odgovara i Samoopredeljenju. Posle novih izbora moguće su dve koalicije. Jedna je da se udruže DPK, Samoopredeljenje i manjine, a druga da Samoopredeljenje napravi većinu sa DSK i ABK. To su moguće koalcije nove vlasti na Kosovu – ukazuje Burjani.

Analitičar Visar Durići slaže da su takozvane „crvene linije“ oko koalicija u kosovskim političkim partijama odavno pređene.

– One ne postoje. Na lokalnom nivou Samoopredeljenje i DPK su već imali koaliciju – u opštini Gnjilane. Radila je više od dve godine. O odluci DPK da je spremna za izbore kako Kurti želi, mislim da je pogrešno tumačena. DPK želi izbore i nije izbirljiva u pogledu načina na koji idemo do toga. Ako Samoopredeljenje posle izbora bude prva stranka, a DPK treća, najverovatnije je da će zajedno formirati sledeću vladu. U slučaju da DPK bude druga stranka po rezultatima, onda će koalicija biti Samoopredeljenje i DSK. Dakle, to će ići na način da prva stranka pravi koaliciju sa trećom strankom, a druga stranka činiće jaku opoziciju – smatra Durići.