Digitalni put svile Srbije pod znakom je pitanja nakon što je Srbija stavila potpis na sporazum u Vašingtonu, u kom se kaže da neće nabavljati opremu od nepouzdanih proizvođača. Kako je Srbija završila u tehnološkom ratu između SAD i Kine i hoće li ovaj sporazum ugroziti sve dogovore koje Srbija ima sklopljene sa Kinom?
Od ključnog digitalnog partnera do nepouzdanog poslovnog saradnika – put koji je kompanija “Huavej” na srpskom tržištu prošla za samo tri godine. Nakon što je kineski gigant Srbiju 2017. godine, potpisivanjem sporazuma o strateškom partnerstvu na izgradnji 5G mreže, izveo na digitalni put svile, kako je tada najavljivao ministar Rasim Ljajić, potpis predsednika Vučića u Beloj kući od pre nekoliko dana, doveo je u pitanje sudbinu “Huaveja” u Srbiji.
“Obe strane će u svojim telekomunikacionim sistemima zabraniti korišćenje opreme za 5G mrežu koja dolazi od nepouzdanih proizvođača. Takođe, gde oprema za 5G mrežu već postoji, obe strane se obavezuju da je uklone bez odlaganja”, stoji u sporazumu.
Da Huaveju ne veruje, Amerika je već pokazala uvođenjem sankcija zbog bliskih veza kompanije sa kineskom vladom i optužbi za špijunažu. Dok su jedna po jedna evropska država pratile primer SAD i uvodile sankcije kineskoj kompaniji, Srbija je sklapala sporazume. Tako je državni Telekom sklopio sporazum o razvoju 5G mreže sa “Huavejom”, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova naručilo 1000 kamera za prepoznavanje lica i nadgledanje, ali ugovor sa “Huavejom” do danas nije objavljen.
Saradnju su ugovorile i Vlada Srbije, ali i druge državne institucije, za koje je “Huavej” trebalo da čuva i skladišti podatke u državnom data centru, koji bi ta kompanija izgradila. Kinezima je Srbija poverila i opremanje i digitalizaciju škola, kao i razvoj softvera za veštačku inteligenciju.
Potpis u Beloj kući nije ugrozio postojeće sporazume sa Kinom, poručuju iz Ministarstva za telekomunikacije za N1, ali upozoravaju da još uvek ne znaju na šta se sporazum iz Vašingtona tačno odnosi, jer ga nisu ni videli.
“Taj sporazum još nismo videli. Ako je onako kako smo čuli iz novina, onda je to zaista tako i pretpostavljam da se, zbog tih sankcija koje se sprovode protiv Huaveja, to i odnosi na njega. Pretpostavljamo da se sankcije odnose na pouzdanost prenosa podataka i onda bi trebalo da neko utvrdi da li je dobavljač pouzdan, odnosno da li se nudi pouzdanost, sa stanovišta zaštite podataka”, kaže pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija prof. dr Irini Reljin.
Da nije jasno na šta se sporazum donosi, na koji način će biti primenjen u praksi, kao i šta je sudbina potpisanih sporazuma Srbije sa Kinom u oblasti tehnologije, smatraju i u Share fondaciji.
“Vidimo da se ta pitanja infrastrukture posmatraju iz geopolitičkog ugla. To nije samo pitanje unapređenja informacionog društva, već vidimo da to ima i političku komponentu i pokazuje koliko su ta pitanja važna u današnjem svetu”, navodi Bojan Perkov.
Na pitanje kako na potpis iz Vašingtona gledaju u Pekingu i da li je politička i ekonomska saradnja Srbije i Kine, posle ovog sporazuma, pod znakom pitanja, u kineskoj ambasadi u Beogradu, bez odgovora.
Za razliku od njih, iz Ministarstva telekomunikacija su više puta govorili i da Srbija sa “Huavejom” nema potpisan nijedan komercijalni ugovor, već samo sporazume o saradnji koji nisu obavezujući.
Srbija je prošle godine otvorila, uz pomoć kompanije “Huavej”, jednu baznu 5G stanicu, koja je u vlasništvu kompanije Telenor, ali od marta meseca nije u funkciji, jer se čeka na aukciju za dodelu dozvola za 5G mrežu, koja će, kako kažu u Ministarstvu telekomunikacija, biti održana najkasnije do marta sledeće godine.
Svi operateri koji dobiju frekvencije moraće da poštuju međunarodne i državne standarde kada je nabavka oprema u pitanju.
