Malo je reći da su društvene mreže preplavljenje sadržajima o ishrani. Vrlo često mnogi influenseri iz sveta fitnesa ili treneri, osim saveta za mršavljenje, ubacuju i svoje „zdravstvene preporuke“ u vezi sa ishranom. Kako najčešće nisu stručni za ovakve savete, preporuka je da njihove tvrdnje uvek treba kritički preispitati i uzeti sa rezervom. Danas donosimo upravo takav primer – jedne mlada fitnes influeserka iz Amerike koja svojim pratiocima savetuje sledeće:
„Prestanite da jedete čia semenke!“
A zašto? Ona tvrdi – da čia semenke nisu zdrave jer sadrže „antinutrijente“ – fitinsku kiselinu i oksalate. Po njenim rečima, fitinska kiselina navodno „blokira apsorpciju minerala iz hrane“, a oksalati se vezuju za kalcijum i mogu da dovedu do – pojave kamena u bubregu.
Uuuu, sve ovo zvuči zaista loše i zastrašujuće, zar ne? Možda ste čuli slične „savete“ i kod nas. Ali, da li je istina?
Ne, naravno.
Nakon što je ovaj post privukao veliku pažnju, kao uostalom i svi drugi koji demonizuju zdrave namirnice, pojavila se i rekacija poznatog dr Idz-a. Ovaj lekar i naučni istraživač koji se bavi naukom o ishrani (takođe sa velikim brojem pratilaca na Instagramu), odlučio je da objasni zašto njene negativne izjave o čia semenkama nisu tačne – ali zasnovano na stvarnim naučnim nalazima.
Činjenice – šta je fitinska kiselina i da li je zaista opasna?
Fitinska kiselina je prirodna supstanca prisutna u orašastim plodovima, semenkama, mahunarkama i celim žitaricama – sve u svemu, u najzdravijim namirnicama po svim parametrima. Tačno je da fitinska kiselina može da se vezuje za minerale poput kalcijuma, cinka i gvožđa – blago smanjujući njihovu apsorpciju u tom obroku.
Ključna reč ovde je, kako kaže dr Idz, „blago smanjuje“ i u „tom jednom obroku“. To nikako ne znači da fitinska kiselina može da „blokira“ apsorpciju minerala na duži rok. Štaviše, dr Idz je naglasio da studije pokazuju da ljudi koji unose hranu bogatu fitinskom kiselinom – imaju potpuno adekvatan mineralni status (nikakav nedostatak) i, što je najvažnije – imaju i umanjen rizik za oboljevanje od hroničnih bolesti.
On naglašava da nema potrebe da strahujemo od fitinske kiseline, jer ona može imati čak i blagotvorne efekte:
– Ponaša se u telu kao jak antioksidans
– Pokazano je da može imati i anti-kancerogene efekte.
Osim toga, zbirni pregled više kliničkih studija o fitinskoj kiselini pronašao je da fitinska kiselina:
– Pomaže manjoj pojavi kalcifikacije u krvnim sudovima
– Smanjuje formiranje kristala kalcijum fosfata (koji doprinose formiranju kamena u bubregu)
– Popravlja nivo HbA1c parametra (procene tromesečnog nivoa šećera) kod ljudi sa dijabetesom
– Ublažava sporedne efekte hemoterapije
– Popravlja kvalitet života pacijentkinja sa rakom dojke.
Dakle, umesto da bude tretirana sa strahom kao „anti-nutrijent“, fitinska kiselina bi mogla biti zapravo jedna od tajni zaštitnog efekta mnogih biljnih namirnica.
A šta je sa oksalatima i navodnom vezom sa nastankom kamena u bubregu?
Tačno je da čia semenke (kao i mnoge druge biljke) sadrže oksalate – prirodne supstance koje mogu da se vezuju za kalcijum. Međutim, to ne znači da postoji veza između unosa čia semenki i kamena u bubregu!
Dr Idz je naglasio da je bitno praviti razliku između unosa oksalata i onoga što telo zaista apsorbuje. Naime, nauka je pokazala da mi apsorbujemo samo mali deo oksalata iz hrana. Zapravo, naše telo samo proizvodi većinu oksalata koji formiraju kamen u bubregu.
Doktor je skrenuo pažnju na veliko istraživanje na preko 100.000 ljudi koje je pokazalo da ljudi koji dobijaju kamen u bubregu ne unose više oksalata od onih koji nemaju ovaj problem. Izgleda da među ljudima postoji genetska razlika koja ih čini sklonijim formiranju kamena.
Evo šta zapravo kaže nauka:
Telo samo proizvodi većinu svojih oksalata – kao otpadni nusproizvod.
Unos oksalata ishranom ima vrlo mali uticaj na totalni nivo oksalata u mokraći (čak 25 x uvećan unos oksalata doveo je do tek 2 x većeg nivoa oksalata u mokraći)
Izbacivanje voća i povrća iz ishrane može smanjiti malo unos oksalata – ali to čini mokraću kiselijom, što – povećava rizik od formiranja kamena.
Ishrana bogata biljnim namirnicama zapravo smanjuje rizik od kamena u bubregu, delom zbog toga što alkalizuje mokraću i tako kontrira efektu kiselosti koji donose životinjski proteini.Naime, dobro je poznato decenijama unazad da životinjski protein može da uveća rizik od kamena u bubregu, i to ponekad dramatično – samo jedna konzerva tune dnevno može uvećati rizik za 250%, dok smanjene unosa mesa ovaj rizik može da – prepolovi (izvor: Nutritionfacts.org).
Metode pripreme hrane mogu još umanjiti nivo fitinske kiseline i oksalata
– Natapanje žitarica, mahunarki i orašastih plodova
– Klijanje (na pr. alfalfa semenke ili mungo pasulj)
– Fermentisanje hrane (na pr. hleb od kiselog testa ili proizvodnja tempeha od soje)
– Kuvanje (mahunarake i žitarice) ili pečenje (orašasti plodovi i semenke).
Ove metode prirodno smanjuju sadržaj fitata i oksalata i korišćene su vekovima u kulturama koje su se većinski prehranjivale biljnom hranom.
Dakle, nema potrebe za strahom od čia semenki, ili bilo koje druge celovite biljne namirnice – zbog „anti-nutrijenata“. Ove supstance su deo hemije prirode i u okviru balansirane ishrane ne nanose štetu ni mineralnom statusu, niti zdravlju. Štaviše, biljne namirnice koje ih sadrže se u naučnim studijama konstatno dovode u vezu sa – dužim životom, manje inflamacije i manje hroničnih bolesti. Zato sledeći put kada dodate čia semenke u svoju kašu ili smuti, opustite se – one vam neće ukrasti minerale, već će doprineti vašem zdravlju.
