commons.wikimedia
Sveti Jovan Krstitelj

Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Uspomenu na smrt proroka, preteče i krstitelja Svetog Jovana obeležavaju pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva, koja ovaj praznik svrstava među slave.

U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osveštana crkva koju su na grobu Svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena. Tada se podseća na stradanje Svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipa, glava odsečena i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.

Sveti Jovan se naziva Krstitelj, jer je krstio Isusa Hrista i u njemu prepoznao Sina Božijeg.

Sveti Jovan se smatra poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.

Sveti Jovan je, prema predanju, primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. Bio je to i uzrok njegovog stradanja jer je javno govorio o nemoralu cara Iroda koji je živio u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.

Prilikom proslave Irodovog rođendana Saloma je odigrala svoj ples, posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće. Ona je, na nagovor majke, zatražila glavu Svetog Jovana. Irodijada je zahtevala da se svecu odrubi glava i pokopa odvojeno od tela, u strahu da Sveti Jovan ne vaskrsne.

Dan Usekovanja vernici provode u molitvi i strogom postu.

Sveti Jovan se slavi i 20. januara, kao znak poštovanja prema svecu koji je krstio Isusa Hrista.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime