Vesti
Bolnica kao susdbina: Vukomir sa sinovima

Polovinom prošle godine navršile su se dve decenije od našeg prvog teksta o mukama siromašnog Novopazarca Vukomira Tomovića, samohranog oca dvojice paralizovanih i nepokretnih sinova i njegovog prvog apela našim čitaocima i drugim dobrim ljudima da mu pomognu.

Zabito selo

Tada je Vukomir, u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, daleko od lekara, u bespuću i sirotinji, jedva prehranjivao Ivana i Predraga koje je često, kad se razbole, po kiši, blatu i snegu na leđima nosio do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara.

Dobrotvori sa naših prostora, rasuti po belom svetu, odmah su Tomovićima pritekli u pomoć i više nikad nisu ostajali bez namirnica i lekova, a nakon pet godina uspeli su, najvećim delom uz pomoć naših čitalaca i dobrotvora iz ovog kraja, da u novopazarskom prigradskom naselju Šestovo sagrade novu kuću. Sve do danas, humana dijaspora stalno je uz njih, da nije povremenih donacija iz inostranstva, najviše iz Australije, Vukomir, Ivan i Peđa ne bi mogli da prežive.

– Kad god smo bili u nevolji, kad smo ostajali bez lekova i ogreva i trošili poslednje kilograme brašna, kao da ih sam bog šalje, stizala nam je pomoć dobrih ljudi koja nas i danas drži u životu – priča Vukomir dok u rukama drži najnoviju donaciju od 200 evra pristiglu od plemenite Jelene Jelić iz Milhajma na Ruru u Nemačkoj. Ovo nije prvi put da humana Jelena pomaže nevoljnicima u ovom kraju, njene vredne donacije već su stizale do starih, bolesnih i siromašnih na Pešteru, Goliji i Rogozni i mnogo su im značile.

Hvala beskrajno humanoj Jeleni, želimo joj dobro zdravlje i bog da je čuva, sve ćemo potrošiti za Ivanovo i Peđino lečenje, hvala svima koji brinu o nama i spasavaju nas kad god smo u nevolji, znatno su nam olakšali život, ja sam srčani bolesnik, Ivan i Peđa su nepokretni i nemoćni, prihoda nikakvih nemamo – dodaje Vukomir.

Donacijom od 200 evra Jelena Jelić obradovala je i porodicu teško bolesnog i izuzetno siromašnog Rama Seferovića iz naselja Zeleni kod Rožaja, takođe dugogodišnjeg štićenika našeg Humanitarnog mosta.

Za brašno i ogrev

Bolesnom i nemoćnom Ramu, njegovoj jedva pokretnoj supruzi Fatimi i njihovoj deci Ajši i Alminu naši čitaoci pomažu duže od decenije, povremenim donacijama obezbeđuju im brašno, ogrev i lekove, pomogli su im i da renoviraju kuću koja je prokišnjavala i u kojoj su se godinama smrzavali.

– Od prošle jeseni nam nije stigla nikakva pomoć, ni sam ne znam kako se snalazimo i kako uopšte opstajemo, pozajmljujemo se, zadužujemo se u lokalnoj prodavnici i trpimo, tako nam je celog života, bolest nam je onemogućila da radimo i zaradimo, da muka bude još veća ozbiljne zdravstvene probleme ima i ćerka Ajša – žali se ovaj siromašak sa severa Crne Gore i naglašava da im je pomoć Jelene Jelić stigla u pravom trenutku, kada su u kući ostali bez ijednog evra.

Zahvalni: Porodica Seferović

Dobro delo

Plemenitoj gospođi Jeleni dugujemo zahvalnost do neba, nadamo se da neko odozgo sve gleda i da će nagraditi dobra dela, da nije ovakvih ljudi naš život bio bi pakao, hvala joj od srca, izmirićemo dug za struju, obnovićemo zalihe brašna i drugih namirnica i, naravno, kupićemo najpotrebnije lekove, humanoj Jeleni šaljemo velike pozdrave i boga molimo da je čuva – poručuje glava porodice Seferović.

Marija Milanović sa ocem

U pravom trenutku

Pomoć Jelene Jelić od 100 evra puno će značiti i maloj Mariji – Mari Milanović, đaku pešaku iz sela Žunjevići na Rogozni, koju njeni siromašni roditelji Milan i Eva ne bi mogli da školuju da nije povremenih donacija naših čitalaca. Donaciju iz Milhajma Mara će potrošiti za knjige i školski pribor, kupiće i nešto od odeće i obuće, a pomoći će i svojim roditeljima da kupe najpotrebnije namirnice. Humanoj gospođi Jeleni šalje velike pozdrave i neizmernu zahvalnost i obećava da će i ubuduće, kao do sada, biti odličan đak.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here