Učenici srpske dopunske škole pariskog regiona su u nekoliko prethodnih nedelja često pevali: “Mi idemo preko sela/ oj, dodole, moj božole/, a oblaci preko neba/ oj, dodole, moj božole.” Na incijativa Ansambla nacionalnih igara i pesama Oro iz Pariza, u saradnji s nastavnicima srpske dopunske škole organizovani su svojevrsni etno-časovi na kojima su deca učila i usvajala običaje i nasleđene priče. Predavači su bili članovi udruženja koje je 2019. godine, 24. evropskoj smotri srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu bilo najbolje i preuzelo prelazni trofej, statuu “Šumadinca”.
Časovi su počeli u februaru, produžilo se početkom marta. Đaci su pokazali veliku radoznalost i zainteresovanost, do leta će lekcije usavršiti, pa će dijasporska deca tokom školskih raspusta u maticu doneti i dodolske običaje. Ovih dana roje se komplimenti od strane đaka i roditelja, biće ih sigurno još i sve na bazi ljubavi prema matici.
Početak je ozvaničen u pariskom predgrađu Obervilije, Nina Grbović i Jelena Tonković stale su ispred dece i prenele ima znanja o narodnim običajima. Dodolski paganski rituali bili su nepoznanica za sve mališane koji su se pitali gde to ima da pesmom i igrom dozivaju kišu i još da uspe? Ima i veruje se da uspeva, a verovanje je i putokaz istrajnosti.
Dakle, po tradiciji, okupe se u selu mlade devojke od pet do 12 godina, zovu ih “dodole”, pa po najstarijem praktikovanju odenu poderanu odeću, u novija vremena su to bele haljinice, na glavi im venčići od trave, žitarica i cveća, u rukama buketi cveća i grančice hrasta koje je po startom verovanju drvo boga gromovnika Peruna. I od kuće do kuće, pevaju: “Udri, udri, sitna kišo/ oj, dodole, moj božole/, te porosi žito, vino/ oj, dodo, oj, dodole…” Ori se pesma, a pogledi put neba.
Naučili su naši đaci da se takva okupljanja odvijaju tokom letnjih suša, kao i da u svakoj grupi mlađanih pripadnica ženskog roda ima glavna dodola, okreće se u krug, igra, domaćini je polivaju vodom, potom nagrade. I bude, i desiće se, da sitna kiša zarominja. Ili, naleti oblak i na polje sruči vagon kiše, žito živne, zaleluja. Lepi su nam običaji, je li?
U nastavku, kako u Obervilijeu, tako i u Bondiju, u učionici pri hramu Sv. Petke, učiteljsku ulogu obavljale su Nina Grbović i Milica Janjić. U Montreju su nastavnici bili Nikola Tolomanoski i Tea Maksimović.
Nina Grbović na Sorboni studira engleski jezik i književnost i radi kao predavač u osnovnoj školi. Imala je ulogu glavnog voditelja ovog projekta:
– Istraživala sam razne detalje o dodolama i sakupila interesantne detalje za predavanje.
I Milica Janjić, student istorije umetnosti je uživala na časovima.
– Zadovoljstvo mi je što sam deo ovog projekta. Radovala sam se zainteresovanosti dece, a motiviše me najavljeni plan o nastavljanju zajedničkog rada sa srpskom školom.
Jedna od najmlađih predavača Tea Maksimović, učenica gimnazije i igračica ansambla Oro, oduševljena je novim iskustvom:
– Divno je videti decu koja hoće da znaju tradiciju i mitologiju svog naroda. Bilo je to lepo iskustvo i drago mi je što ćemo produžiti u tom smeru. Ujedno će se i moja sfera znanja proširiti.
Ovo je tek početak
Nikola Tolomanoski, student marketinga, veliki je ljubitelj srpske igre i pesme i ne krije zadovoljstvo zbog deljenja etno-vrednosti:
– Prenos znanja mlađima je mala kratka avantura koja će se nastaviti. To dečje interesovanje i radoznalost pokazali su da će naša tradicija živeti i da je ovo samo početak gradnje novog edukativnog mosta.
Pun pogodak
Aleksandar Trailović, koordinator projekta ističe da je veoma bitno da deca srpskog porekla, ne uče samo jezik nego shvate da i kultura i tradicija čine Srbe.
– Prošle godine, usled pandemije, otpočeli smo projekat kroz kojim su đaci iz okoline Pariza, kroz folklor delili naše znanje o srpskoj kulturi. Zbog nastalih neprilika i restriktivnih mera, taj projekat se odvijao onlajn, a ublažavanjem mera i postepenim ukidanjem zabrana zaželeli smo da se uživo sastajemo sa decom i obrazujemo ih na interaktivniji način. Veoma sam zahvalan dopunskoj školi iz okoline Pariza što je s radošću prihvatila ovakvu saradnju – kaže Trailović.
Dodaje i da je odabrana tema dodole pun pogodak.
– Kroz pesmu, igru i pripremljene materijale deca su s lakoćom i na zabavan način naučila ko su dodole, kako su bile obučene, zašto, kako i kad su pevale i igrale, na kraju su učenici izveli dodolsku igru uz pesmu i korake koje smo ih naučili.
Uskoro novi susreti
Uz decu, novonaučenim etno-bogatstvom bila je oduševljena i učiteljica Tamara Nacik.
– Posle prošlogodišnjeg onlajn časa Srpske dopunske škole i ANIP Oro, kad su učenicima predstavljeni delovi narodne nošnje, ove godine su na red došli naši lepi običaji. Željno iščekujem već dogovorene naredne teme i susrete.
