Srpska škola “Sveti Sava” pri hramu Vaskrsenja Hristovog na Tempelhofu, uzima zalet za novu školsku godinu, pa je ovih dana priređeno prvo okupljanje učenika. Učiteljica Ana Kojadinović, doktorant na Humboltovom univerzitetu i veroučitelj đakon Predrag Janković, i dalje će uvoditi decu u nova znanja iz srpskog jezika, istorije i kulture, u duhu pravoslavlja.
Po lepom vremenu, nastava će moći i dalje da se održava napolju, u prelepoj porti hrama. Porta nije samo mala prirodna oaza, već i oaza srpske duhovnosti i mesto podsećanja na slavnu prošlost i kulturna dostignuća srpskog naroda, pogotovo nedeljom posle Bogosluženja ili o velikim praznicima. Škola se održava uz inicijativu starešine hrama Vaskrsenja Hristovog, protojereja stavrofora Dragana Sekulića.
Učitelji Ana Kojadinović i đakon Predrag Janković pozdravili su prisutnu decu i roditelje, i mališanima poželeli puno uspeha i u novoj školskoj godini. Ana je pohvalila dosadašnju angažovanost dece i obećala da će se otkrivanje vrednosti srpske kulture odvijati i dalje na visokom nivou, kako i dolikuje duhovnim dostignućima našeg naroda. Đakon Janković je podsetio koliko je važno da se naši mladi okupljaju i druže, a uz igru i vršnjake srpski jezik se najbolje uči.
Sofija Dimitrieski je već dugo u Srpskoj školi “Sveti Sava” i ne bi se od svojih drugarica nikako odvajala:
– Upravo sam krenula u osmi razred. Do sada sam bila redovna u prethodnih sedam. Sledeće godine završavam, ali ću se sa drugaricama iz srpske škole i dalje družiti. Leto smo proveli veoma lepo, bili smo u Srbiji, Makedoniji i u Grčkoj na moru. U Makedoniji smo sada bili prvi put i videla puno toga novog. Baka i deka u Velikoj Plani su nam se puno obradovali, ali smo neko vreme proveli i u Beogradu. Tamo imamo puno rodbine i prijatelja i često smo išli na bazen. Dobro se sporazumevam sa svima na srpskom, ali me druga deca ponekad pitaju, kako se nešto kaže na nemačkom.
Sofijina mlađa sestra Klara dodaje da je krenula u peti razred.
– Radujem se polasku u školu, mislim da će nam i ove godine biti još lepše ako nastavimo da se družimo, kao i do sada – kaže Klara.
Sa sestrama Dimitrieski na druženje u porti hrama došla je i mama Dragana.
Nastava se održava petkom od 17 časova u porti ili u svečanoj sali hrama Vaskrsenja Hristovog na Tempelhofu, Holzmannstr. 34, 12099 Berlin
, a u planu su i različiti zajednički izleti. Pozivaju se svi roditelji sa decom školskog uzrasta, da vikend počnu petkom od 17 časova sa decom u srpskoj školi “Sveti Sava”, što je s obzirom na atmosferu koja vlada u školi, otklon i pravi odmor od protekle radne i školske nedelje. Za sve informacije zainteresovani mogu da obrate direktno učiteljici Ani, na telefon 0176 2450 5214.
Redovni na nastavi
Miša Vagner kreće u sedmi razred i ističe da je do sada išao redovno u ovu školu.
– Drago mi je što počinje nova školska godina, i očekujem da će sada doći još više novih učenika. Brat i ja treniramo fudbal u klubu BSC Kikers 1900. ja sam u napadu, a brat igra u sredini. Srpski pričamo sa ostalom rodbinom, a imamo i nekoliko drugova koji znaju srpski. Lepo smo proveli leto, bili smo na moru u Baškom Polju, gde smo se videli sa ostalom rodbinom, koja je tamo takođe bila na letovanju.
Godinu dana mlađi brat, Aleks Vagner je još dodao:
– Polazim u šesti razred. Sa bratom sam od početka u školi. Kod kuće smo već dosta naučili da pričamo srpski, a ovde u školi uspevamo da dopunimo znanje.
Kod kuće se priča srpski
Aleksija Ljubisavljević, pored odličnog znanja srpskog i dalje će biti redovna u srpskoj školi “Sveti Sava”:
– Ove godine ću pohađati nastavu u šestom razredu. Prethodnih pet godina sam ovde puno toga naučila. Kod kuće sa roditeljima i sestrama pričamo samo srpski, a ovde u školi se lepo družimo. Starija sestra Anastasija ide već u gimnaziju, a najstarija sestra Anđela je krenula i na studije. Letos smo bili na moru u Grčkoj, kao i u Petrovcu na Mlavi, odakle su nam roditelji. Provodim tamo dosta vremena sa babom i dedom, pomažem im u bašti ili kad se sprema neko jelo. Kad spremimo pasulj ili punjenu papriku uvek bude veoma ukusno. Ovde u Nemačkoj nema takve hrane, jedino ako mama spremi. Imam i drugarice iz Srbije i van škole, i često se posećujemo, posebno kad se slavi neki rođendan – kaže Aleksija, koja je na prvo okupljanje došla sa mamom Biljanom.
