Iako je grupa od 16 hodočasnika iz Minhena, Vajdena, Niša i Beograda bila brojna, tokom putovanja i boravka na Svetoj Gori sve je dobro funkcionisalo, jer je Zvonko Nikolov Kiza iz Planinarskog društva Kalafat iz Niša iskusan u posetama Atosu.
Poklonici iz Niša i Beograda stigli su u Jerisos svojim automobilima, a nemačka grupa je posle leta avionom od Minhena do Soluna doputovala kombijem.
Zbog vetra i velikih morskih talasa u Jerisosu, odustalo se od plovidbe iz ove luke i prešlo na drugu stranu u Uranopolis odakle je ljude, automobile, kamione i robu vozio veliki feribot.
Pre ukrcavanja na feribot svi hodočasnici u Uranopolisu moraju da izvade vizu za putovanje na Svetu Goru. Svetogorska viza zove se Diamontirion i košta 25 evra, a dnevno se odobrava poseta za najviše 120 poklonika koji na Atosu borave četiri dana, u jednom manastiru najduže 24 časa.
Na feribotu su uz hodočasnike, sveštenici i monasi i svi su u jednom trenutku bili okupirani galebovima, koji dočekuju i ispraćaju teretne, ali i turističke brodiće i jahte.
Svi su želeli da im galebovi iz ruke odnesu parče hleba, kolača ili neku semenku. Sve to beležilo je na desetine fotoaparata i kamera.
Za razliku od nekih ranijih vremena kada se većim delom pešačilo od luke do manastira, sada su džipovi i kombiji čekali hodočasnike i razvozili ih na odredište.
Primetno je i da su putevi od luka do manastira i od manastira do manastira popravljani i proširivani, tako da su se lako mimoilazili kombiji, džipovi i teretnjaci.
Dolazak u manastir Hilandar za sve nas je, bez obzira bio to prvi, peti ili ko zna koji put, doživljaj koji se nestrpljivo iščekuje. U gostoprimnici, koja je napravljena u objektu nekadašnje sjenare, uobičajen red – pozdrav, posluženje vodom, ratlukom, cipurom ili uzom koji su slični makedonskoj mastici, jer se u sve rakije stavlja aromatični anis.
Zaduženi iskušenik ili neko ko tu poslužuje saopštava kućni red za vreme boravka u manastiru u kome su jutrenje i večernja služba najvažniji delovi dana kada se obavljaju i dva jedina obroka – ručak i večera. Manastirski konak pruža udobnost, skoro kao u hotelu. Spavaonice su sa više kreveta, a tu su toaleti i kupatila sa tuš kabinama.
Manastirski red nalaže odlazak na večernje bogosluženje posle koga sledi posna večera. Samo praznikom, kao što je bila Mala Gospojina, služi se riba, a ostalim danima to je hrana od povrća sa dosta salate i maslinovog ulja.
U trpezariji na velikim stolovima je sve pripremljeno za jelo za šta znak posle molitve daje starešina manastira. Tokom ručka i večere nema razgovora, a dok se obeduje jedan monah čita delove iz svetih knjiga ili žitije svetaca.
Kraj jela označava lagani udarac kašike u staklenu času, kada se prestaje s jelom i posle monaha tiho izlazi iz trpezarije. Večernju i jutarnju službu najavljuje monah udarcima čekića u drvenu dasku i to je poziv za ustajanje i odlazak u crkvu.
Manastiri, kelije i skitovi
Vozeći se uz obalu s druge strane Atosa, trećeg prsta poluostrva Halkidiki, imali smo priliku da vidimo manastire pored mora ili “ušuškane” u zelenilu dublje u brdima. Na Svetoj Gori ima 17 grčkih manastira, po jedan srpski, ruski i bugarski.
Pored 20 manastira, tu je i 12 skitova, među kojim je rumunski Prodrom koji smo posetili, mnogo kelija i monaških naseobina. Skitovi pripadaju manastirima, ali nemaju taj status iako je život u njima sličan onom u manastiru, a neki su i veći od samih manastira.
Hodočasnici iz Nemačke i Srbije
Na višednevno pokloničko putovanje krenuli su hodočasnici iz Minhena, Vajdena, Niša i Beograda. Prvu noć proveli su u našem manastiru Hilandar, a onda se podelili u tri grupe i posetili druge manastire.
Grupu iz Niša činili su Zvonko Nikolov, Vojkan Janić, Dragan Jovanović, Danilo Oklobdžija, Časlav Radonjić, Vlastimir i Stefan Milovanović.
S njima je bio Nišlija Zdravko Pavlović iz Minhena, a pridružili su mu se iz Beograda Miomir i Miloš Mihailović koji žive u Minhenu. Oni su se podelili u dve grupe i nastavili svako svojim putem. Treću grupu činili su Branko Tufegdžić, Milan Lazić i Branko Miličić iz Minhena i Toma Branković, Nandor i Bela Daniel Samek iz Vajdena.
Ove tri grupe osim Hilandara posetile su i manastire: Ksenofont, Filotej, Grigorijat, Zograf, Dohijar, Pantelejmon, Konstamonit, Veliku Lavru i Pantokrator.
Neki od poklonika bili su u Kakovu gde je ekonomija manastira Hilandar, posetili Aristotelov park i njegovo rodno selo Stagira. Jedna grupa je putovala do Meteora, a poseta Srpskom vojničkom groblju u Solunu se podrazumevala za većinu hodočasnika.
