Strahovi prisutni kod jednog broja ljudi se ne mogu kao nožem preseći onog trenutka kada epidemiji koronavirusa dođe kraj i budu ukinute mere uvedene tim povodom. I kada izađu iz izolacije kod njih će ostati strah i izbegavaće dodire i fizički kontakt.

Na ovo za Sputnjik upozorava neuropsihijatar dr Slavica Đukić Dejanović koja je broj svog mobilnog telefona u večernjim satima stavila na uslugu svim onima kojima je potrebna pomoć.

U Italiji, teško pogođenoj koronavirusom, najnovije profesionalno  istraživanje pokazalo je da je većina anketiranih, njih 52 odsto, nespremna da se posle vanrednog stanja vrati uobičajenim aktivnostima. Dva meseca po ukidanju vanrednih mera to bi, kako su se izjasnili, moglo da učini njih 41 odsto, devet odsto bi sačekalo da prođe pola godine, a dva odsto bi se „normalnom“ životu vratilo tek posle godinu dana.
Čak i nakon prestanka pandemije 43 posto ispitanika izjavilo je da će izbegavati koncerte, a 47 posto da neće ići u klubove.

I posle epidemije, ljudi će imati strah od dodira

Đukić Dejanović smatra ove podatke korektnim i napominje da kada su u pitanju masovne traumatične situacije, bez obzira na otpornost koju imamo u psihosocijalnom smislu, jedan značajan procenat naših sugrađana neće moći da prođe neokrznut kada je u pitanju mentalno funkvcionisanje.

– Posledice svega ovoga što se događalo, pre svega doživljenih strahova za sopstveni život, za razboljevanje i sudbinu najbližih srodnika, prijatelja, kolega, komšija, s jedne strane, s druge strane noći nesanice koje su se kod mnogih javile, depresivna raspoloženja koja su karakterisala ne mali broj naših sugrađana u ovom periodu, ne mogu se prosto preseći kao nožem onog momenta kada se ukinu ove mere, čak i da to bude postepeno – kaže sagovornica Sputnjika.

Postepeno ukidanje mera

Postepenost njihovog ukidanja je  bolji način jer, kako objašnjava, takva adaptacija na bilo koje nove okolnosti daje čoveku mogućnost da koristi sve svoje mogućnosti prilagođavanja koje su prilično individualne.
Na pitanje da li će i posle ukidanja mera ostati kod ljudi strah od kontakta sa drugim osobama, hoće li se ustručavati da se zagrle, poljube sa bliskim osobama, da sa kolegama na poslu budu na uobičajenom rastojanju, ona odgovara da će generator svih tih strahova i socijalnih specifičnosti biti neizvesnost i nepoznanica o samom izazivaču epidemije.

– Naučnici još nemaju odgovor na  mnoga pitanja –  šta će se sa izazivačem epidemije događati u letnjim mesecima kada dođe do ukidanja vanrednog stanja i povratka nekom uobičajenom životu. Da li nas na jesen ponovo čeka slična ili nešto drugačija epidemija? Dok ne stignu medicinska i stručna sredstva koja će građanima dati sigurnost, ta neizvesnost će biti generator mnogih strahova, depresije, nesanice i pogoršanja mentalnog funkcinosanja – uverena je doktorka.

Želja za fizičkim kontaktom

Đukić Dejanović napominje da smo se, s druge strane, uželeli i fizičkih kontakata sa onima koje volimo, ali da zbog straha koji osećamo, i kada sve ovo prođe, nećemo moći da ostvarimo tu želju. A to će, kako objašnjava, biti razlog za intrapsihičke napetosti koje akumulirane daju najrazličitije oblike anksioznih poremećaja i mentalnih smetnji.

– Svakako je da će ovaj period fizičke distanciranosti ostaviti jedan trag, kako to epidemiolozi kažu, postojaće rep epidemije. Tako će  postojati i rep psiholoških doživljavanja. Dugo nećemo moći da se oslobodimo straha i to vrlo opravdano, jer ne znamo šta nas čeka od uzročnika ovog zla – ocenila je Đukić Dejanović za Sputnjik.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here