U Srbiji ručak retko prolazi bez one male, staklene činije na stolu. Bilo da je u pitanju pasulj, svadbarski kupus ili nedeljni ručak, ljuta feferonka je obavezan gost. Neki je grickaju hrabro, drugi se znoje i brišu suze, ali mi ljubitelji ljute hrane se slažemo u jednom – hrana je s njom jednostavno ukusnija.
Međutim, taj “požar” u ustima nije samo stvar navike ili gastronomskog uživanja. Nauka je potvrdila da ljutina radi mnogo više za naš organizam nego što mislimo. Taj osećaj vreline zapravo je biološki signal da se u telu pokreću procesi koji mogu pomoći varenju, ubrzati metabolizam, pa čak i popraviti raspoloženje.
Evo šta se tačno dešava u organizmu kada pojedete jednu ljutu papričicu.
Ubrzava metabolizam
Glavni “krivac” za ljutinu zove se kapsaicin. Kada ga unesete, on blago podiže telesnu temperaturu (proces poznat kao termogeneza). Da bi se rashladilo i vratilo u normalu, telo mora da potroši određenu količinu energije. Istraživanja pokazuju da ovaj proces može blago ubrzati metabolizam i pomoći telu da efikasnije sagoreva kalorije.
Naravno, feferona neće zameniti trening, ali će svakako malo “pogurati” stvari dok vi završavate ručak.
Prirodni podsticaj za dobro raspoloženje
Da li ste primetili onaj specifičan osećaj zadovoljstva ili olakšanja nakon što prođe prvi talas ljutine? Zanimljivo je da mozak ljutinu ne registruje kao ukus, već kao signal blagog bola.
Kao odgovor na to, telo počinje da luči endorfin, hormon sreće i prirodni analgetik, kako bi taj osećaj ublažilo. Rezultat je trenutno poboljšanje raspoloženja. Zato se često kaže da ljuta hrana pruža efekat sličan onom koji osećamo posle vežbanja.
Otpušavanje sinusa
Bilo da vas muči letnja alergija ili zimska prehlada, ljuta hrana deluje kao efikasan prirodni dekongestiv. Toplota i kapsaicin šire krvne sudove i podstiču sekreciju, što donosi gotovo trenutno olakšanje pritiska u sinusima i pomaže da prodišete.
Tanjir ljute čorbe ponekad uradi posao brže od kapi za nos.
Domaća turšija vs. industrijska
Kod nas se feferonke najčešće jedu ukiseljene, ali važno je znati šta je u tegli:
Tegla domaćih ukiseljenih feferonki: Ako jedete one koje su kiseljene samo vodom i solju (fermentacija), unosite pravi probiotik. Tečnost je puna dobrih bakterija koje su odlične za varenje i zdravlje creva.
Industrijska (pasterizovana): Papričice iz prodavnice su obično u sirćetu i pasterizovane su. Toplota ubija probiotike, ali dobra vest je da one i dalje zadržavaju vitamin C i kapsaicin.
Jedan savet – feferone, posebno one iz tegle, često su pune soli. Ako imate visok krvni pritisak, isperite ih kratko pod mlazom vode pre jela, ljutina i hrskavost ostaju, a višak soli odlazi.
Kome ljuto ipak ne prija?
Iako su feferonke zdrave, one nisu za svačiji stomak. Ako patite od gastritisa ili čira na želucu, kapsaicin može delovati kao so na ranu – neće izazvati problem, ali će jako iritirati već oštećenu sluzokožu. Takođe, osobe sa osetljivim crevima ili hemoroidima trebalo bi ih izbegavati. U ovim slučajevima, slušajte svoje telo i budite umereni, bez obzira na sve benefite.
Bilo da birate domaću turšiju zbog probiotika ili onu iz prodavnice zbog vitamina C, ključ je u umerenosti. Dakle, slobodno se prepustite tom osećaju ljutine, to je samo znak da vaš metabolizam upravo ubacuje u veću brzinu.
