Zagađenje plastikom danas više nije samo ekološki problem – ono direktno ugrožava zdravlje ljudi, upozorava prof. dr Svetlana Stanišić, naučnica koja se godinama bavi ovom temom.
Gostujući u emisiji Uranak na K1 televiziji, profesorka Stanišić je govorila o alarmantnim posledicama svakodnevne upotrebe plastike, kao i o najnovijoj odluci Evropske unije da od 1. septembra zabrani korišćenje jedne supstance u gel lakovima za nokte.
– Nema bezopasne plastike – rekla je profesorka, te dodala da “svaka plastika koja se koristi oslobađa određene hemijske materije – neke su lošijeg kvaliteta, neke boljeg, ali sve imaju uticaj i na okolinu i na naše zdravlje”.
Mikroplastika u telu, hemikalije u vazduhu
Jedan od ključnih problema, kako ističe, jeste što plastika u kontaktu s hranom, pićem i kožom, kao i kroz vazduh, ulazi u ljudski organizam.
– Ona utiče na naš organizam time što se troši, čestice udišemo i jedemo preko hrane i pića, a s druge strane plastika oslobađa određene hemijske materije koje utiču na hormonski balans – istakla je, pa dodala: “U poslednje vreme dosta se priča o tim hormonskim disruptorima koji utiču na balans hormona u organizmu i remete endokrini sistem. Sa tim se povezuje, između ostalog i gojaznost”.
Upozorila je i na mikroplastiku pronađenu čak i u krvnim ugrušcima, što otvara sumnju da može da podstakne trombozu. Osim poznatih materija poput bisfenola A, zabrinjava i činjenica da se on zamenjuje sličnim, ali još uvek nedovoljno ispitanim supstancama.
– Industrija šta radi? Taj bisfenol A koji je dobro istražen zamenjuje se drugim vrstama bisfenola – pa onda nije šija nego vrat – kazala je.
Zabrana spornih supstanci u gel lakovima
Posebnu pažnju izazvala je vest da Evropska unija od 1. septembra zabranjuje upotrebu određenog sastojka u gel lakovima za nokte – TPO (trimetilbenzil difenilfosfin oksid), koji se koristi kao fotoinicijator za učvršćivanje gela pod UV LED svetlom.
– Ta materija, kako se pokazalo, može da ima određene uticaje na zdravlje – potencijalno je kancerogena i može da utiče na primer na plod, odnosno na reproduktivni sistem – rekla je prof. dr Stanišić.
Najveći rizik, prema njenim rečima, snose žene koje svakodnevno rade u kozmetičkoj industriji i rukuju ovim materijama bez odgovarajuće zaštite.
– Te žene stalno udišu raznorazne čestice koje sadrže te nestvrdnute rezidue, ukoliko naročito ne koriste aspiratore. I pri trenju, kad skidaju to sa noktiju turpijama, takođe može da završi u vazduhu. Takođe – aceton – kaže dr Staniširić te dodaje da se očekuje da će TPO biti zamenjen TPO-L supstancom, koja još nije detaljno istražena: “Verovatno će se u konačnom ishodu pokazati kao ista”.
Rešenje nije zabrana – već racionalna upotreba
Profesorka Stanišić naglašava da nije cilj da se plastika potpuno izbaci iz svakodnevnog života, već da se koristi racionalno.
– Ne bih volela da ova moja priča ide u prilog “prirodnjacima” koji promovišu život u potpuno prirodnoj sredini. Čovek treba da živi racionalno i da ima u vidu svoju sveukupnu izloženost – naročito profesionalnu izloženost – kaže.
Dodala je i da danas živimo bolje nego ikad, jer se više vodi računa o uticaju različitih proizvoda na zdravlje, ali problem s plastikom ostaje – jer se ona u prirodi razgrađuje izuzetno sporo, a štetni produkti se akumuliraju.
– I kad bismo danas prekinuli s upotrebom plastike, veliki broj narednih generacija bio bi izložen plastičnom otpadu – kaže Svetlana.
Na pitanje šta kao pojedinci možemo da uradimo da umanjimo uticaj plastike, profesorka Stanišić odgovara: “Ne bih menjala jedan lak drugim lakom – jer je to način da se održi profit i odlože informacije. Suština je samo u racionalnoj primeni. Ne zagovaram da sada ne koristimo farbe za kosu ili karmine, ali moramo da znamo koliko smo izloženi i kako da se zaštitimo – posebno na radnom mestu”.
