Usled pandemija korona virusa na snazi su restriktivne mere Federalne vlade u Australiji. Članovi srpske zajednice pridržavaju se propisanih pravila, pažljivo prate vesti iz svojih sredina, otadžbine i sveta i poručuju da u ovo vreme pre svega treba sačuvati porodice
Jadranka Savić: Želim narodu svako dobro
– Mi smo kao i većina porodica u Australiji – kuća, park i povremeno do prodavnice. Sa zebnjom pratim događaje u Njujorku i Londonu gde mi žive deca. Situacija u tim gradovima čini mi se strašnom. Posebno u Njujorku… Razočaravajuće je kako su velike i razvijene zemlje nespremno odgovorile na ovaj globalni izazov i nevolju. S druge strane, čini mi se da Kina, Rusija, Koreja spremnije i stručnije odrađuju posao.
– Naši u Srbiji su u pravu što slede uputstva kineskih stručnjaka. Žao mi je ako je stanje bolnica loše, ali s druge strane imamo dobre stručnjake i restriktivne mere koje će, nadam se svim srcem, uroditi plodom. Želim našem narodu svako dobro i što brži izlazak iz ove nevolje, kao i nama ovde i svim dobrim ljudima na svetu.
Tomislav Nestorović: Nešto se čudno dešava u svetu
– Veoma je teško da se familija i neki duševni mir u ovom trenutku održe jer je sve poremećeno. Skoro svaki dan i u Džilongu donosi nova pravila kojih moramo da se pridržavamo zbog sebe, a i drugih oko nas. Mislim da je u ovom trenutku najvažnije da smo jaki duhom. S verom u Boga, prebrodićemo i ovo. Takođe, možda je ovo trenutak da se porodica zbliži jos više, jer sada mnogo više vremena provodimo zajedno.
– Sve ovo deluje malo zbunjujuće, jer kako je sama korona stigla i koliko će da traje? Mere u Srbiji su pomalo čudne, ti policijski časovi me zabrinjavaju. Rekao bih da se nešto čudno dešava u svetu, a ova korona je samo nešto sporedno. Puno pozdrava, vodite računa o sebi, pa se čujemo opet!
Zorica Jurišić: Sin uči onlajn, ćerka na prinudnom
– E, ćao Kris, ne videsmo se u Melburnu, ali kako se zakuvalo, dobro se izvukosmo. Dobro smo, sin je uspeo da se vrati i odavde prati onlajn nastavu za magistarske na Univerzitetu Melburn. Jedino što i dalje tamo plaćamo smeštaj, a ne koristi ga. A ne daju da se prekine ugovor. Kćerka je taman dobila posao u Kvantasu u Sidneju, da bi joj posle par dana rekli da mora na prinudni neplaćeni odmor. Ali, inače je dobro, već će se ona snaći. Ovde u Pertu je mirno, neki poštuju zakon, neki ne, ali ovde smo toliko razuđeni da je manja šansa za zarazu nego u Sidneju ili Melburnu. Ja imam još zaliha od ranije, navika iz onih naših vremena sankcija. Inače, raspoloženje je za sada dobro. Čujemo se sa prijateljima, a sad imam i Skype folklor.
Željka Milutinović Stanković: Sve što dođe, to i prođe
– Život moje porodice nije se mnogo promenio. Važno je što svi radimo, a s druge strane izloženi smo riziku da se rabolimo. Češće peremo ruke i mnogo više obraćamo pažnju na ličnu higijenu. Slobodno vreme provodimo kod kuće, ne idemo u posete, ali i pre korone niko u Australiji ne može da se pohvali da je često posećivao prijatelje. Sve se svodi na viđanja od rođendana do rođendana, tako da nas ovde taj segment ove situacije neće mnogo pogoditi. Iskreno se nadam da ovo neće dugo potrajati, zbog svetske ekonomije i psihičkog stanja današnjih ljudi. Takođe se nadam da ću uspeti da u julu otputujem svojoj porodici u Republici Srpskoj…
– Što se tiče naše Srbije, nije mi po ukusu ponašanje naše vlasti. Mere treba da se donesu, slažem se da se u ovakvim situacijama treba obratiti narodu, ali ne unošenjem panike i straha. Svideo mi se intervju sa Putinom, koji se na tih i umirujući način obratio svojoj naciji. Kad slušam predsednika Vučića, u meni se pojavi takav strah da se upitam: Bože, kako to doživljava naš narod?
– U poslednje vreme gledamo serije, filmove i druge programe i izbegavamo vesti o korona virusu, pa se osećamo spokojnije i mirnije. Jedino povremeno proverimo nove mere predostrožnosti kojih se, u svakom slučaju pridržavamo. Sve što dođe, to i prođe. Moramo tako da gledamo na ovu situaciju…
