Četvoro od ukupno šestoro državljana Srbije, a među njima četvoro studenata, koji su povređeni u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Berlina i dalje su u bolnici, od čega dvoje na intenzivnoj nezi. Tokom dana dvoje studenata je otpušteno iz bolnice, a ostali će najverovatnije izaći do kraja nedelje.
Da podsetimo, nesreća se dogodila u petak po podne kada se na auto-putu Drezden – Berlin prevrnuo autobus koji je prevozio grupu od dvadesetak studenata i članova projekta “Code Viking 1941-2021” – istraživanje radnih logora u Drugom svetskom ratu na području Srbije, Nemačke i Švedske.
Prvi savetnik ambasade Republike Srbije u SR Nemačkoj, konzul Milica Topalović kaže za “Vesti” da je ambasada u kontaktu sa svim srpskim državljanima, a da su i obišli one najteže povređene.
– Svi naši državljani su dobro i prema najava lekara prva grupa bi mogla da izađe iz bolnice već početkom sedmice, dok je još neizvesno kada će troje najteže povređenih biti otpušteni. U stalnom smo kontaktu sa njima, ali i sa njihovim porodicama – kaže konzul Milica Topalović.
Prema izveštaju nemačkih medija, autobus prevoznika iz te zemlje prevozio je grupu studenata iz Srbije i Nemačke i šofer je iz za sada nepoznatih razloga izgubio kontrolu nad vozilom desetak kilometara od Berlina. Autobus se više puta prevrnuo tokom te nesreće, a zbog ozbiljnosti situacije odmah je poslato čak šest helikoptera i desetak kola Hitne pomoći.
Bolno zapomaganje
Veronika Vasilić (27) seća se samo trenutka kada je otvorila oči i shvatila da je na zemlji okružena doktorima, a da oko sebe čuje bolna zapomaganja povređenih.
– Same nesreće se uopšte ne sećam. Poslednje što pamtim je da sam na telefonu gledala da li smo već prošli Drezden. Sledeća slika je da ležim na travi, iznad mene je neki bolničar, a okolo čujem zapomaganje. Mene i još dvoje državljana Srbije su helikopterima, svakog posebno, hitno prebacili u bolnice, a ostale su prevezli kolima Hitne pomoći. Gorko sam se osmehnula jer ovo je bio prvi put da se vozim helikopterom – priča naša sagovornica.
Svi u kontaktu
Ona objašnjava da su nakon hospitalizacije i naši studenti počeli da se “umrežavaju”, ali i da “vraćaju film” iz teške saobraćajne nesreće.
– Tako sam saznala od kolega da sam zapravo sa jednom koleginicom sama izašla iz smrskanog autobusa i da su oni koji su prošli sa lakšim povredama pomagali drugima. Tek kasnije smo, razmenjujući poruke, saznali i da su neki prošli samo sa modricama, drugi sa potresom mozga, a dvoje naših kolega je i dalje na intenzivnoj nezi jer su im polomljena rebra. Treća osoba je danas prebačena sa intenzivne, A dvoje je napustilo bolnicu – priča Veronika.
Istraživali radne logore
Cilj projekta “Code Viking 1941-2021” je da studenti iz Nemačke i Srbije istraže podatke o prinudnom radu i posete neka od mesta vezana za stradanja tokom Drugog svrtskog rata, a zatim o tome naprave film. Zbog toga su studenti iz Nemačke, sa svojim pratiocima, bili dva dana u Beogradu, i sa srpskim kolegama obišli prostor nekadašnjeg logora na Starom sajmištu, logora Topovske šupe, stratište u Jajincima i Muzej Banjičkog logora. U planu je bilo da se istraže i radni logori koji su se nalazili u Berlini i okolini.
Povređeni i Nemci
Jedan od pratilaca ove grupe studenata i član projektnog tima Nenad Lajbensperger u nesreći je bio lakše povređen, pa je i on pomagao da se svi izvuku iz autobusa, a zatim i da se pronađu dokumenta i telefoni povređenih.
On dodaje da su, prema neproverenim informacijama, dvojica nemačkih studenata trenutno u teškom zdravstvenom stanju.
– Nažalost, nemamo više informacija kako su – navodi naš sagovornik.
Hvala ambasadi!
Konzul Milica Topalović objašnjava da se ambasada Srbije uključila od trenutka kada je saznala za nesreću.
– Na početku smo imali velikih problema da lociramo gde su smešteni svi povređeni srpski državljani jer su ih, verovatno zbog hitnosti, prebacili u čak šest različitih bolnica. Istovremeno, većini su telefoni uništeni ili su ostali u autobusima tako da nisu ni mogli da nas kontaktiraju ili da pozovu svoje porodice. Međutim, Srbi su još jednom pokazali svoju solidarnost na delu. U nekim od tih bolnica rade naše medicinske sestre i čim su čule da su povređeni naši državljani i same su se angažovale da nas povežu sa njima, ali i da im omoguće da se čuju sa svojim porodicama – priča konzul Milica Topalović.
Veronika ima samo reči hvale za osoblje bolnice gde je smeštena, ali i za predstavnike srpske ambasade.
– Osoblje je zaista više nego korektno, a ambasada nam je odmah pritekla u pomoć, čak i oko detalja kako bi se rešilo pitanje osiguranja i svega što ide uz te stvari. Prvih dana smo imali problem što su neki od nas izgubili telefone ili su im bili polomljeni, pa nismo mogli da se čujemo sa svojima. Ipak, i to je veoma brzo rešeno. Kada sam pozvala svoje roditelje oni su bili van sebe, ali sam ih smirila jer sam relativno dobro prošla. Prema nekom planu po većinu će da dođu porodice, a onda bi trebalo da se do kraja nedelje svi vratimo za Srbiju – priča ova devojka koja je rođena u Hrvatskoj, a sada zivi u Srbiji, ali ima dvojno državljanstvo, pa je otuda i aplicirala za projekat “Code Viking 1941-2021”.
Planirali put do Švedske
Nenad Lajbensperger priča da je u autobusu bilo sedam državljana Srbije. Pet studenata i dvoje starijih, kao pratioci grupe i osobe koje treba studentima da pomažu u razvoju projekta koji se bavi istraživanjem prinudnih logora tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije, Nemačke i Norveške.
– Iz Beograda smo krenuli za Berlin da bi nastavili rad na projektu. Prvobitan plan je bio da treća stanica na tom istaživačkom putu bude Norveška jer se i tamo nalazilo više radnih logora, ali zbog pandemije ova zemlja je zatvorena, pa smo planirali da nakon Berlina krenemo za Švedsku. Tačnije na granicu sa Norveškom odakle se može videti taj jedan logor i prelaz preko koga su Srbi koji su pobegli sa prinudnog rada prelazili u Švedsku – priča Nenad Lajbensperger.
