Dragici Vasić otkriven tumor na bubregu, a njena sestra Gordana Mihailović muke muči sa osteoporozom zbog čega im je svaka pomoć dobrodošla za lekove.
Neko ima sreću da celog života zapravo ne spozna šta su istinska patnja i bol, a nekoga tragedija uhvati u svoje čeljusti od samog dolaska na svet. Nažalost, svu gorčinu i težinu života spoznale su i sestre Dragica (64) Vasić i Gordana Mihailović (68) iz Zemun polja, rodom iz sela Cvetovac kod Lazarevca. Dok su bile još male devojčice majka im je umrla u 30. godini. Budući da se njihov otac nakon toga ubrzo oženio i napustio ih, a proširenu porodicu sa majčine strane nisu imale, kao ni to da ih ni sa očeve strane niko nije prihvatio, to su tada trogodišnja Dragica i sedmogodišnja Gordana ostale same na svetu. Lišene roditeljske ljubavi, detinjstvo su provele po domovima i hraniteljskim porodicama, razdvojene. Tek kada su postale devojke, saznale su jedna za drugu, pa su uspostavile pravu sestrinsku vezu. Međutim, njihova sreća, kratko je trajala. Udarci sudbine nastavili su da se nižu, jedna za drugom. Bolesti i gubici najvoljenijih, nisu ih štedeli. Zato danas dve sestre svoju tugu i bol skrivaju u malom stanu na periferiji Zemuna, izdatom na korišćenje, nemoćne da se izbore sa surovom svakodnevicom i bolešću koja ih je ophrvala.
– Najveći problem nam u ovom trenutku predstavlja naše zdravstveno stanje, zbog koga smo se i usudile da vam se ponovo obratimo. Obe imamo naprsnuća zbog teške osteoporoze i spondiloze, a nedavno mi je otkriven i tumor na bubregu. Moram biti na specijalnom režimu ishrane, možda ću morati na operaciju. Pitanje je koliko će taj bubreg izdržati… Baš smo u teškoj situaciji, jer nismo u mogućnosti toliko novca izdvojimo za lečenje i ishranu, budući da nam penzije već zadužene za otplatu preostalih dugova lečenja i sahrana najmilijih – rekla je Dragica Vasić, dodavši:
– Uprkos svemu što nas je snašlo u životu, borimo se koliko možemo, jer ne želimo da padnemo u postelju. To bi nas sasvim dotuklo, jer nas dve nemamo na koga da se oslonimo. Ostale smo bez najmilijih, same smo na svetu. Jednostavno, sudbina je tako htela. Prihvatile smo to, najbolje što možemo. Kada bi nam još neko pružio podršku, sada kada nam je najpotrebnija, to bi nam dalo i novu snagu da preživimo nedaće koje nam je život nametnuo.
Smrt Gordaninog supruga i ćerke, koja se teško razbolela i preminula u 40. godini, ostavila je na sestre neizbrisiv trag.
– Pošto sopstvenu decu i porodicu nisam imala, oni su za mene bili sve. Zajedno smo i živeli neki period i prolazili kroz lepo i ružno. Ipak, sudbina je tako htela, Gordanina ćerka se teško razbolela, kao i suprug, zbog čega smo sve što smo imale, davale na njihove lekove i lečenje. Dugo je to trajalo i dugovi su bivali sve veći. Toliko veliki da je Gordana na kraju morala da proda stančić u kome su živeli i doseli se kod mene u socijalni stan u Zemun polju, u kome sam, završila sopstvenom nepažnjom. Ukratko, danas smo i Gordana i ja, tu gde jesmo u nimalo bezbednom naselju sa veoma ozbiljnim zdravstvenim problemima, a rešenja ni na vidiku – ispričala je Dragica.
Život gorak kao pelin
– Psihički zaista ne bih mogla da podnesem da padnem u postelju, to bi čini mi se za mene bio kraj bitisanja. I dok sam bila bolesna od hepatitisa, koji je uzeo veliki danak, uvek sam sedela na postelji, nisam želela da ležim. Istina je da Gordana i ja pijemo šaku lekova zbog depresije i stresa koje smo preživele, izgubivši najmilije. Popile smo više pelina nego bilo čega u životu. Eto, takav vam je naš život sada, bez ikakve patetike – navodi Dragica.
Kako pomoći?
Plemeniti čitaoci “Vesti”, koji žele da pomognu Dragici i Gordani, mogu stupiti sa njima u kontakt putem telefona na broj: +381 60 57 40 333 i dogovoriti se o načinu slanja i dostave pomoći. Ili uputiti novčanu pomoć iz Srbije na tekući račun Dragice Vasić: 200-121121409-26 (Poštanska štedionica). Naravno, na usluzi je, kao i uvek, Redakcija “Vesti”.
