Građanima pokradena budućnost

Velike nade i očekivanja: Protest građana u centru Beograda 5. oktobra 2000. godine
 

Ovim rečima odgovara politički analitičar Dejan Vuk Stanković na pitanje "Vesti" šta bi rekla dvojica nekadašnjih političkih protivnika, Đinđić ubijen u atentatu marta 2003. i Milošević, koji je preminuo u pritvoru Haškog tribunala tri godine kasnije.

– Videli bi zemlju koja se muči da preživi i uvek je na početku s apokaliptičnim krajem. Nije završena tranzicija, političke razlike su nebitne, a politički život sveden na jednu partiju i jednu ličnost – kaže za "Vesti" Stanković.

 

On ističe da je mnogo neizvesnosti i malo rada, da se ta neizvesnost prožima u svim oblastima od ekonomije do kulture, kao i da je manevarski prostor mali, a geopolitička pozicija neizvesna.

Brojke govore da su sva očekivanja građana iz oktobra 2000. ove jeseni izneverena, a Srbija siromašnija i zaduženija nego ikad, dok mladi sve češće posežu za koferima za beg van granica domovine. Mediji su puni priča o nekažnjenim lopovlucima zbog kojih su mnoga uspešna preduzeća očerupana i zbrisana s lica zemlje ili su u stečaju.

 

Dačić u trci za šefa države

Milošević je u aprilu 2001. uhapšen, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu gde je i preminuo pre kraja suđenja. SPS se vratio u vlast 2008. kao deo koalicije predvođene DS, a Dačić je sa Tadićem potpisao deklaraciju o političkom pomirenju. Dačić je 2012. postao premijer koalicione vlade sa SNS-om, danas je prvi potpredsednik i šef diplomatije u Vučićevoj vladi i najavljuje trku za predsednika Srbije .

Najnovijim merama Vučićeve vlade, povećanjem poreza i smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru, građanima je kaiš pomeren za još jednu rupu, dok na kioscima gledaju naslovnice prepune slatkog života tajkuna, vila i jahti, uz nezaobilazne obline starleta.

Zoran Đinđić bi video svoju danas gotovo raspadnutu Demokratsku stranku s neznatnim brojem poslanika u parlamentu, a Milošević da su 2000. njegovi do nogu potučeni socijalisti ponovo deo vlasti, a da Ivica Dačić stranku vodi četiri godine duže nego on.

Đinđićev višegodišnji zamenik u DS i naslednik na funkciji premijera Zoran Živković uveren je da bi se pokojni premijer da vidi Srbiju danas zgrozio.

 

– Rekao bi, što ste me probudili, pa ovo je gore nego u svetu mrtvih – kaže za "Vesti" Živković koji je lider Nove stranke i poslanik u Skupštini Srbije.

Nasuprot tome, prema rečima Živkovića, Milošević bi bio zadovoljan.
– Video bi svoje ljude na svim funkcijama u državi, one netalentovane za politiku, neznalice i naslednike iz SPS-a i SNS-a. Dopao bi mu se i povratak ikonografije iz vremena njegovog režima 90-ih, povratak uniformi, ali i priče i najave brzih pruga i probijanja rečnog kanala do Soluna – smatra Živković i ističe da na Miloševićevo vreme liči i današnji TV program i naslovnice u većini novina.

Distanca od velikih protesta građana u centru Beograda koji su izbrisali Slobodana Miloševića s političke scene, pokazuje i da je 5. oktobar prvih godina slavljen kao veliki praznik demokratije, sveden na datum koga se seti tek poneki medij. Politička scena je istumbana i spojeno je nespojivo.

 

Vojislav Koštunica, prvi predsednik SRJ posle Miloševića i njegov DSS su iz parlamenta preseljeni na margine političkog života, a nestale su i mnoge vođe Demokratske opozicije Srbije. Oni koji su ostali, poput Velimira Ilića i Rasima Ljajića, u koaliciji su sa nekadašnjim političkim protivnicima. Ilić je bio jedan od onih koji su predvodili kolonu na demonstracijama koje su izbile pošto je Milošević odbio da prizna rezultate prvog kruga izbora za predsednika SR Jugoslavije, održanih 24. septembra 2000. koje izgubio od Koštunice kao kandidata DOS.
 

DS turbulencije

Posle atentata na Zorana Đinđića, poziciju premijera je u naredne dve vlade obavljao Vojislav Koštunica. Zanimljivo je da je Đinđićev naslednik u stranci Boris Tadić saveze pravio sa Đinđićevim protivnicima. Tako je posle izbora 2007. Tadić napravio vladu sa Koštunicom, da bi već 2008. isto učinio sa Dačićem. Tadić je DS vodio do 2012, kada je partijsko čelo morao da prepusti Dragan Đilasu. Posle kratkog vremena i Đilas je u partijskim previranjima nestao, a članstvo je poverenje ukazalo Bojanu Pajtiću.

 

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime