Osećaj nedostatka vazduha nakon što ste se popeli jedan ili dva sprata stepenicama česta je pojava kod osoba različite starosne dobi i telesne forme.
Postavlja se pitanje radi li se o normalnoj reakciji organizma na napor ili o signalu koji zahteva medicinsku provjeru. Stručnjaci ističu da, iako kratkotrajno otežano disanje pri naporu najčešće nije opasno, postoje situacije u kojima zahteva dodatnu pažnju, piše “HuffPost”.
Fiziološka reakcija na napor
Penjanje predstavlja intenzivnu fizičku aktivnost koja za organizam predstavlja značajno veći napor od hodanja po ravnoj površini. Istraživanja pokazuju da ova aktivnost zahteva do devet puta više energije nego sedenje. Tokom telesnog napora povećava se metabolička potreba za kiseonikom, što uzrokuje pojačanu aktivnost srca i pluća kako bi se osiguralo adekvatno snabdevanje mišića kiseonikom.
– Osećaj nedostatka vazduha nakon penjanja stepenicama predstavlja normalan fiziološki odgovor. Povećani su zahtevi pred vašim telom, rad je intenzivniji, a time i potreba za kiseonikom – pojasnila je za “HuffPost” dr Ketrin Polgirs.
S time se slaže i Karl Erikson, stručnjak za sportsku medicinu iz klinike Mejo, koji dodaje da je takva reakcija očekivana
Kada je zadihanost razlog za zabrinutost?
Iako je zadihanost očekivana reakcija, ključno je prepoznati kada prelazi granice normalnog fiziološkog odgovora. Ako vam je potrebno do dva minuta da normalizujete disanje i posle toga se osećate dobro, verovatno nema razloga za brigu. Međutim, stručnjaci upozoravaju na nekoliko znakova koji zahtevaju oprez.
Prvi znak za uzbunu jeste ako je zadihanost novonastala pojava ili se njen intenzitet vremenom pogoršava.
– Najvažnije je ne donositi preuranjene zaključke o teškoj bolesti, ali isto tako ne treba simptom jednostavno pripisati lošoj telesnoj spremi – ističe dr Polgirs. Nagla promena u kapacitetu podnošenja napora nešto je što lekari shvataju ozbiljno.
Drugi važan pokazatelj je vreme potrebno za oporavak.
– Vreme oporavka je pouzdan indikator. Normalno je da disanje bude ubrzano minut do dva, ali ako povišeni ritam disanja traje duže od tri minuta, to može biti zabrinjavajuće – kaže Erikson.
Takođe, zadihanost se nikad ne sme ignorisati ako je praćena drugim simptomima poput bola u grudima, glavobolje, promena u vidu, vrtoglavice, osećaja lupanja srca, mučnine ili oticanja nogu i gležnjeva.
Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme, uključujući srčane i plućne bolesti (poput astme, KOPB-a ili zatajenja srca), anemiju ili bolesti štitne žlezde.
