Herojska borba predaka na Ceru

Srpske trupe: Zauzimaju svoje položaje na Ceru
 

Dosadašnju postavku uradio je 1989. za 75. godišnjicu Cerske bitke Vojni muzej u saradnji sa Muzejom Jadra, a Vilić je tada bio asistent. Sada je autor postavke za koju su pripreme završene i ona će na nešto moderniji način, usklađen sa vremenom u kome živimo, predstaviti bitku u kojoj je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe i nanela im prvi poraz.

 

Uniforme na lutkama

Tako će vek posle bitke, posetioci Tekeriša moći da saznaju kako su njihovi preci u junačkoj borbi porazili nadmoćnijeg neprijatelja i ispisali jednu od najslavnijih strana srpske istorije. Sada je prilika da se nove generacije upoznaju sa delom slavne istorije srpskog naroda o kojoj se nažalost dugo ćutalo.

 

Orla napravili Nemci

Spomen-kosturnica u Tekerišu otkrivena je 28. juna 1928. godine u centru sela i tom događaju prisustvovao je i prestolonaslednik kralj Aleksandar Karađorđević. U njoj je, kako je zapisano, sahranjeno oko 3.500 srpskih vojnika kao i izginuli Česi, pripadnici 28. praškog puka, koji su krenuli prema srpskim položajima da se predaju, ali su ih Austrijanci, u čijem sastavu su bili, desetkovali. Na vrhu spomenika je orao raširenih krila, koji u kljunu drži lovorov venac, a Vilić kaže da je on napravljen 1927. godine u Nemačkoj, ali mu nije poznat razlog zašto je to učinjeno tamo.

 

– Koncepcije postavke sada je nešto drugačija, sa dosta interesantnih priča, sećanja vojnika i, naravno istorijskih podataka o celoj Cerskoj operaciji. Urađena je tako da bude interesantna svakom posetiocu, ne samo vojnim stručnjacima, već i laicima koji malo znaju o tom događaju.

 

Beograd se stidi Cera i Kolubare

 

Na centralnom zidu biće ogromna karta, dimenzija 3,15 sa 2,84 metra, sa svim potrebnim podacima o Srbiji i Austrougarskoj iz tog doba i njihovim gubicima u boju na Ceru. Dovoljno će biti da se stane ispred nje, pročitaju podaci i svako će saznati osnovne informacije o Cerskoj bici. Ima i više novina.

 

Autor izložbe: Goran Vilić

– Do sada smo u postavci imali samo deo uniforme srpskog vojnika, a sada smo uradili kopije uniformi srpskog i austrougarskog vojnika. One će biti na lutkama u vitrini, a iza će stajati fotografije srpskog i austrougarskog vojnika u prirodnoj veličini. Biće mnogo eksponata, fotografija i naoružanja, nekoliko pušaka, pištolja, bajoneta, municija, bombe, oficirska sablja, sve autentično iz tog perioda.

 

– Postavka ima i 16 panoa visokih po 2,80 metara, a imaće i deo o zločinima Austrougara nad civilima u Cerskoj operaciji, kada ih je tokom 14 dana, prema podacima Arčibalda Rajsa, oko 3.450 izgubilo život. Zamišljena je tako da ima hronologiju, od sarajevskog atentata, do početka rata, Cerske bitke i podizanja spomenika na Ceru o čemu će “govoriti“ poslednja vitrina – kaže Vilić.

 

Mobilno platno

Nova postavka imaće i savremene tehničke mogućnosti. Predviđeno je da bude postavljeno veliko mobilno platno za projekcije dokumentarnih filmova iz vremena Prvog svetskog rata, kao i nabavka LCD televizora za gledanje snimaka, fotografija i drugih video materijala o tom vremenu.

 

Zgraa muzejske postavke "Cerske bitke"
 

Postavka se nalazi u nekadašnjoj kapeli gde je 1979. godine Narodni muzej iz Šapca otvorio stalnu Memorijalnu postavku "Cerska bitka", koju je posle 20 godina zamenila izložbena postavka koju su zajedno uradili Muzej Jadra i Vojni muzej iz Beograda. Ispred nje se od 1989. nalaze biste Radomiru Putniku, Živojinu Mišiću, Stepi Stepanoviću, Petru Bojoviću, slavnim srpskim vojskovođana iz Prvog svetskog rata, a uoči jubileja biće postavljene i biste kralju Petru Prvom Karađorđeviću i Aleksandru Karađorđeviću.

 

Tekeriški peškir

Vilić kaže da će posetioci moći da saznaju i priču o tekeriškom peškiru koji se danas nalazi u Narodnom muzeju u Šapcu.

– Vojnik Drugog prekobrojnog puka Mileta Milutinović iz Sedlara kod Svilajnca borio se na Ceru. U borbi je ranjen u obe noge i uspeo je da dođe do jedne prazne kuće u Tekerišu. Tu je našao sanduk sa devojačkom spremom iz kojeg je izvadio dva peškira i previo rane. Na njima je bilo izvezeno ime “Persa Spajić“.
Milutinović se oporavio, vratio u borbu, preživeo Veliki rat i uspeo da sačuva jedan peškir. On je 1974. došao u Tekeriš i predao ga mesnoj kancelariji, a onda je peškir predat u šabački muzej. To je jedna od priča koju će posetioci nove postavke saznati – kaže on.

Inače, Persa je tokom rata, pre udaje, umrla od tuberkuloze, ali je ostala priča o tekeriškom peškiru i savesti srpskog vojnika.

 

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime