Metro zvani želja, ili čekajući Metroa… Ovim parafrazama naziva kultnih pozorišnih komada „Tramvaj zvani želja“ ili „Čekajući Godoa“, mogla bi se opisati pola veka duga epopeja o izgradnji svojevrsnog „Skadra na Bojani“.

Doduše, ovaj beogradski poduhvat je još samo na papiru, a novu nadu da će prve mašine konačno krenuti pod zemlju, oživeo je s dolaskom u Beograd predsednik Francuske Emanuel Makron. Tokom njegove posete predstavnici vlada Srbije i Francuske su potpisali Izjavu o namerama za metro i potvrdili Francusku kao strateškog partnera.

Ping-pong rečima

Metro je prvi put pomenut pre pola veka kao zamisao gradonačelnika Branka Pešića, ali su decenije prolazile, a samo su se nizala laka obećanja za, ispostavilo se, težak posao. Nijedna izborna kampanja nije prošla bez obećanja o metrou, ali njemu i dalje „ni traga ni glasa“. Poslednji u nizu rokova čuo se od vladajuće Srpske napredne stranke, uoči lokalnih izbora 2018. Početak izgradnje najavili su za 2020, a 2022. i prvu vožnju.

– Obećavam da ću da ih poteram da počnu da riju to što pre – kazao je tada kandidat SNS za odbornika Živorad Nikolić, poznatiji kao Žika Šarenica. Uzvratio je bivši gradonačelnik Dragan Đilas tvrdnjom da taj rok nije ostvarljiv. Za pripremu i izradu idejnog projekta, kazao je on, potrebno je tri do četiri godine, pa je procenio da bi metroom moglo da se krene 2025, a Časlav Mitrović iz SNS odmah je objasnio da postoje takve mašine i tehnologija „da su realne dve linije za dve godine“.

Metro je, inače, bio „u planu“ svih gradonačelnika, naročito onih u novom milenijumu. Sve je počelo davne 1970. kada su istovremeno otvoreni Gazela, auto-put, Mostarska petlja i Terazijski tunel, a Branko Pešić je 1972. izašao i sa idejom Prokop i metro. Ali, već tada kreće svojevrsni ping-pong, jer deceniju kasnije predsednik Izvršnog odbora grada Radoje Stefanović suspenduje projekat i novac odlazi na tramvajski prevoz. U igru ga vraća 1986. Živana Olbina, predsednica IO grada, ali ga 1991. odbacuje predsednik Skupštine grada Milorad Unković. Doduše, ne potpuno, jer on izlazi u javnost s konceptom lakog metroa.

Oprezni gradonačelnik

Ideju izgradnje metroa iznova afirmiše Zoran Đinđić 1997. kao gradonačelnik, a suspenduje Spasoje Krunić postavljen posle smene Đinđića. U vreme dok je Nenad Bogdanović iz Demokratske stranke vodio Beograd, projekat „laki metro“ ušao je u Gradski urbanistički plan. Posle njegove smrti, priču je oživeo DS u kampanji 2008. Ispred te stranke Dragan Đilas postaje gradonačelnik i obećava prvu liniju metroa 2012. Međutim, u novembru te godine, usvojena je Studija opšteg koncepta metro sistema koju je donirala francuska vlada, a koja je predviđala završetak prve metro linije 2017. ili 2018.

Đilas je smenjen proleća 2014, a Privremeni organ grada Beograda koji vodi Siniša Mali formirao je Radnu grupu za projekat „eogradski metro“. U julu 2014. Mali odlazi u Pariz i potom najavljuje da će realizacija projekta početi do kraja 2015. Naredne godine, rok je pomerio na 2016, a potom preneo i u 2017. Već u narednoj izjavi je izneo mogućnost da sve uđe u 2018. godinu.

– Ako bude usvojen predlog finansija za metro, 2016. bi se radio glavni projekat, a 2017. i 2018. bi eventualno gradili prvu liniju metroa – kazao je Mali i pošto nijedan od najavljenih rokova nije ispoštovan, nasledniku ključeva grada dr Zoranu Radojičiću taj projekat je ostavio u amanet.

Aktuelni gradonačelnik je mnogo oprezniji u izjavama, pa je nedavno obilazeći podzemnu železnicu u glavnom gradu Rusije, izgrađenu davne 1935. godine, rekao da bi „voleo da naša prestonica ima metro kao što je moskovski“.

Trijumf bez nadmetanja

Sudeći prema najavama, firme iz Kine i Francuske će biti uključene mimo Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno privatnom partnerstvu koji predviđaju obavezno nadmetanje za dobijanje posla, saopštili su u Transparentnosti Srbije.

Oni, između ostalog, podsećaju da je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović najavila je da će francuske i kineske kompanije na ovom projektu doneti nove tehnologije.

– Znači, doneta je odluka o njihovom angažovanju, iako nije sprovedena procedura – ukazuje TS u saopštenju.

Evropski raritet

Beograd je jedna od retkih prestonica u Evropi bez metroa. Gro država ga ima u glavnim gradovima, a neke države poput Rusije i Italije imaju metro u po sedam gradova. Francuska ih ima šest, Turska je izgradila pet metroa, Nemačka četiri, a po tri imamju Velika Britanija, Španija i Ukrajina. Holandija ima jedan, kao i Austrija, Švajcarska Portugal, Belgija, Češka Danska, Švedska, Finska, Norveška, Grčka, Poljska , Mađarska, Bugarska, Rumunija i Belorusija.