Poznato je da se domaćice sentimentalno vezuju za stvari koje kupe. Rečenica “kućila sam se godinama, kako to sad da bacim” često se čuje u svakom domu.
Pod izgovorom zatrebaće mi neretko su kuhinjski ormarići puni servisa za ručavanje i posuđa koje niko ne koristi. Kako je došla era indukcionih ploča za kuvanje koje zahtevaju specijalno posuđe, mnoge šerpe su neupotrebljive, ali se žene i dalje ne odvajaju od njih.
Kada se odluče za veliko spremanje i upuste u Sizifov posao, uglavnom ne znaju odakle da krenu.
Pojedina istraživanja na internetu ukazuju da najveći “lom” u kuhinji čine tanjir, činije za supe i salate koje su dobijene na dar za svadbu ili neku svečanost. Oni se skoro nikad ne iznose i samo skupljaju prašinu. Kako su mnogi servisi sa svetkovina pozlaćeni, a savremene domaćice često koriste mikrotalasnu, oni postaju beskorisni jer pozlata može da pokvari uređaj.
Kristalne čaše u 21. veku uveliko čame u radnim delovima i vitrinama.
Čak i kad se neko usudi da u njih sipa vodu, vrlo brzo uvidi da nakon 20 godina stajanja, kristal ume da postane krt i da se lomi. Zato domaćice kada dođu do ruba tj. do tačke da ne mogu više da skladište predmete u kuhinji jer liči na ostavu, moraju da zasuču rukave i teška srca pobacaju uspomene.
Gužva u fioci
Rasparene viljuške i kašike takođe umeju da prave gužvu u fiokama. Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi gde su nestale pojedine kašičice i noževi, ali nakon izvesnog perioda žene prestaju da ih traže, ali njihovu braću ne bacaju.
