Decenijama je postojalo verovanje da biološki sat otkucava samo za pripadnice lepšeg pola. Samim tim, žene su bile te koje su morale da razmišljaju o godinama, o opadanju kvaliteta jajnih ćelija, o rizicima trudnoće nakon 35. godine.
Muškarci, s druge strane, smatrani su večno plodnim odnosno bez vremenskog ograničenja za očinstvo.
Naučna istraživanja
Međutim, najnovija naučna istraživanja pokazuju da to više nije slučaj i muškarci imaju svoj biološki sat, samo što otkucava tiše, i to na genetskom nivou.
Novo istraživanje potpuno menja način na koji razumemo plodnost.
Naučnici sa Univerziteta Pen Stejt analizirali su genetske promene u spermatozoidima i jajnim ćelijama i otkrili da žene, zapravo, mnogo duže zadržavaju kvalitet svojih jajnih ćelija nego što se ranije mislilo.
Iako se broj jajnih ćelija sa godinama smanjuje, njihova mitohondrijska DNK, koja obezbeđuje energiju i vitalnost ćeliji, ostaje gotovo nepromenjena i stabilna do 40 godina. Drugim rečima, ženska jajašca imaju prirodnu zaštitu od mutacija koje se s godinama gomilaju u drugim ćelijama tela.
S druge strane, nauka sada potvrđuje da se kod muškaraca događa upravo suprotno. Kako muškarci stare, proces neprekidnog stvaranja spermatozoida dovodi do nakupljanja genetskih grešaka. Svaka nova generacija spermatozoida nosi male, ali značajne promene u DNK, koje se vremenom sabiraju.
Naučnici su otkrili da se broj ovih mutacija kod muškaraca u četrdesetim godinama gotovo udvostručuje u poređenju s onima u dvadesetim.
Genetske promene
Ove genetske promene mogu uticati na smanjenu plodnost, ali i povećati rizik od pobačaja i određenih neuroloških poremećaja kod dece, uključujući autizam.
Iako većina mutacija ne dovodi direktno do bolesti, istraživanja jasno pokazuju da starost oca igra značajnu ulogu u kvalitetu spermatozoida i zdravlju potomstva.
Zbog toga stručnjaci danas pozivaju na novu ravnotežu u razgovoru o plodnosti da se prestane gledati samo na biološke granice žena i da se muškarcima pruži jednaka pažnja u savetovanju o reproduktivnom zdravlju.
Dok žene često planiraju zamrzavanje jajnih ćelija ili redovne ginekološke kontrole, muškarci bi takođe trebalo da razmisle o testiranju plodnosti, pogotovo ako odlažu roditeljstvo. Kombinacija zdrave ishrane, fizičke aktivnosti, prestanka pušenja i umerenog konzumiranja alkohola može značajno da pomognu u očuvanju kvaliteta spermatozoida.
Najvažnija poruka nove nauke jeste, vreme ne prolazi samo za žene. Iako su one decenijama bile suočene sa pojmom biološkog sata, sad je jasno da i muškarci imaju svoj, samo što on meri mutacije u spermi, a ne broj jajnih ćelija.
Dakle, ako ste mislili da sat otkucava samo za žene, vreme je da promenite perspektivu. Muški biološki sat zaista postoji i već dugo otkucava.
