Tamo gde oni žive njihova popularnost zaista se graniči sa paganskim odnosom prema brojnim božanstvima. Pola Amerikanaca sanja da bar jednom u životu sretne ili dodirne neku od holivudskih zvezda ili sportskih veličina.
A ti ljudi žive izolovani u kućama vrednima i po nekoliko desetina miliona dolara, iza višemetarskih zidina, okruženi specijalcima čiji je posao da ih štite od onih od kojih ovi i žive; običnog sveta koji plaća da gleda njihove filmove, utakmice, sluša njihove pesme.
Tragikomičnu, izvrnutu sliku takvog sveta imamo na prostoru bivše Jugoslavije. Lične i neretko bolesne ambicije pojedinaca(ki), potpomognute brojnim TV-kanalima i magazinima čije se vremenske i prostorne provalije popunjavaju bezumnim, gotovo kretenskim pričama o velikim srpskim, hrvatskim, bošnjačkim zvezdama.
Kakvog se tu jada i praznine čovek može nagledati i načitati. Od dojučerašnje frizerke ili nedoučenog automehaničara pakuju se nove "velike zvezde" estradnog neba. Polupismene i potpuno netalentovane žene, koje od pretpostavki za uspeh imaju samo ambiciju (uglavnom bolesnu) šetaju od jedne do druge televizije, od prve do poslednje revije ili magazina, i naširoko objašnjavaju kako je njihov novi roman čudo neviđeno.
Oni drugi pričaju o novim projektima ("to će biti nešto zaista novo i senzacionalno") stajlingu, haljinama, frizurama, evropskim turnejama…Slikaju se u tuđim kuhinjama, tuđim spavaćim sobama, ispred automobila kupljenih na lizing, zahvaljuju se "sjajnoj ekipi" koja im je napravila novi album.. itd.
A kako zaista žive te ex-yu zvezde? Izuzimajući onih pet šest imena, i sami znate koja su, ostali jedva da imaju za struju i vodu. Oblače se kod Kineza, u bloku 70, na Novom Beogradu (tu je stotinak evra dovoljno za kompletnu garderobu a preostane i za šminku) poslednju paru daju za taksi samo da izbegnu "sramotu" vožnje u gradskom saobraćaju, pričaju o budućem odmoru na Sejšelima a sunčaju se na terasama, krovu ili nekoj od napuštenih šljunkara Save i Dunava, ubeđuju nas i sebe da ne nastupaju za manje od hiljadu evra a pevaju (ako je to pevanje) za 150 evra ili samo za bakšiš. Ako ni toga ne bude onda kleče pred gazdama kafana ili diskoteka da im daju bar za gorivo do kuće.
I kako to završava? Tragično. U bedi, prostituciji, očajanju, prihvatanju raznih vrsta poniženja samo da bi se preživelo. Uostalom, pogledajte zabavni program (posebno "rijaliti-šoue") bilo koje od televizija sa prostora nekadašnje Juge i sve će vam biti jasno.
