Lekari kažu da za bolju kardiovaskularnu sliku nisu potrebne skupe dijete niti stroga pravila u ishrani, već nekoliko pametnih i realnih zamena u svakodnevnoj kupovini i pripremi hrane.
„Usredsredite se na ono što dodajete u ishranu, a ne na zabrane“, rekla je Tara Šmit, glavna dijetetičarka programa Mayo Clinic Diet u Ročesteru. „Volim da razmišljam ovako: ješću više ribe. To automatski smanjuje unos crvenog mesa.“
Stručnjaci ističu da male promene, ako se sprovode dosledno, vremenom prave veliku razliku. Umesto margarina ili suncokretovog ulja preporučuje se maslinovo ulje i druge nezasićene masti, piše Njujork post. Pavlaka i majonez mogu se zameniti nemasnim grčkim jogurtom ili svežim sirom, a so biljem, začinima i citrusima. „Ishrana zdrava za srce ne znači hranu bez ukusa“, naglašava Šmit. Cilj nije savršenstvo, već promene koje je moguće održavati dugoročno.
Pored pametnih zamena, stručnjaci savetuju i redovno uključivanje određenih namirnica u ishranu. Masna riba trebalo bi često da se nađe na tanjiru. Konzervisana riba je odlična namirnica za kućne zalihe jer je bogata omega 3 masnim kiselinama, ima izražen ukus i veoma je praktična.
Posebno se izdvajaju pasulj i sočivo kao povoljne i često zanemarene namirnice. „Pasulj je supernamirnica na koju se često zaboravlja“, ističu stručnjaci i dodaju da je i konzervirani pasulj dobar izbor, pod uslovom da se ispere kako bi se smanjio sadržaj soli. Dr Džeremi London, kardiotorakalni hirurg iz Džordžije, upozorava da mnogim ljudima hronično nedostaje vlakana. „Vlakna je najbolje unositi iz celovitih, minimalno prerađenih namirnica kao što su pasulj, sočivo, ovas, kinoa, voće i povrće“, rekao je on.
Integralne žitarice imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca, naročito kada zamenjuju rafinisane ugljene hidrate. Zato je korisno deo belog hleba, pirinča i testenine zameniti njihovim integralnim varijantama.
Voće i povrće predstavljaju osnovu ishrane koja čuva srce. Ako su sveže namirnice preskupe ili nisu u sezoni, zamrznute verzije su odlična alternativa. Sezonska ishrana takođe je dobar izbor. Orašasti plodovi i semenke su snažni saveznici zdravlja srca jer sadrže zdrave masti, kao i avokado. Neslani orašasti plodovi mogu biti odlična zamena za čips, čime se smanjuje unos soli i zasićenih masti.
Kada je reč o proteinima, cilj nije potpuno izbacivanje mesa, već pametniji izbor. Pomak ka biljnim izvorima bogatim vlaknima i nemasnim proteinima kao što su riba, piletina bez kože i nemasni komadi mesa može značajno da smanji rizik od bolesti. U suštini, dobro je držati se tri pravila: smanjiti unos mesa kopnenih životinja, jesti što raznovrsnije i šarenije voće i povrće i birati hranu kakvu bi prepoznali naši bake i deke.
„Usredsredite se na ono što dodajete u ishranu, a ne na zabrane“, rekla je Tara Šmit, glavna dijetetičarka programa Mayo Clinic Diet u Ročesteru. „Volim da razmišljam ovako: ješću više ribe. To automatski smanjuje unos crvenog mesa.“
Stručnjaci ističu da male promene, ako se sprovode dosledno, vremenom prave veliku razliku. Umesto margarina ili suncokretovog ulja preporučuje se maslinovo ulje i druge nezasićene masti, piše Njujork post. Pavlaka i majonez mogu se zameniti nemasnim grčkim jogurtom ili svežim sirom, a so biljem, začinima i citrusima. „Ishrana zdrava za srce ne znači hranu bez ukusa“, naglašava Šmit. Cilj nije savršenstvo, već promene koje je moguće održavati dugoročno.
Pored pametnih zamena, stručnjaci savetuju i redovno uključivanje određenih namirnica u ishranu. Masna riba trebalo bi često da se nađe na tanjiru. Konzervisana riba je odlična namirnica za kućne zalihe jer je bogata omega 3 masnim kiselinama, ima izražen ukus i veoma je praktična.
Posebno se izdvajaju pasulj i sočivo kao povoljne i često zanemarene namirnice. „Pasulj je supernamirnica na koju se često zaboravlja“, ističu stručnjaci i dodaju da je i konzervirani pasulj dobar izbor, pod uslovom da se ispere kako bi se smanjio sadržaj soli. Dr Džeremi London, kardiotorakalni hirurg iz Džordžije, upozorava da mnogim ljudima hronično nedostaje vlakana. „Vlakna je najbolje unositi iz celovitih, minimalno prerađenih namirnica kao što su pasulj, sočivo, ovas, kinoa, voće i povrće“, rekao je on.
Integralne žitarice imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca, naročito kada zamenjuju rafinisane ugljene hidrate. Zato je korisno deo belog hleba, pirinča i testenine zameniti njihovim integralnim varijantama.
Voće i povrće predstavljaju osnovu ishrane koja čuva srce. Ako su sveže namirnice preskupe ili nisu u sezoni, zamrznute verzije su odlična alternativa. Sezonska ishrana takođe je dobar izbor. Orašasti plodovi i semenke su snažni saveznici zdravlja srca jer sadrže zdrave masti, kao i avokado. Neslani orašasti plodovi mogu biti odlična zamena za čips, čime se smanjuje unos soli i zasićenih masti.
Kada je reč o proteinima, cilj nije potpuno izbacivanje mesa, već pametniji izbor. Pomak ka biljnim izvorima bogatim vlaknima i nemasnim proteinima kao što su riba, piletina bez kože i nemasni komadi mesa može značajno da smanji rizik od bolesti. U suštini, dobro je držati se tri pravila: smanjiti unos mesa kopnenih životinja, jesti što raznovrsnije i šarenije voće i povrće i birati hranu kakvu bi prepoznali naši bake i deke.