Napori Albanaca da diskredituju postojanost Srpske pravoslavne crkve, a time i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji traju vekovima.
Koliko su uspeli u tome? Da li je svet napokon uvideo tu nameru i zbog čega su crkva i Srbi na Kosovu i Metohiji i dan danas smetnja govori istoričar Petar Ristanović, iz Instituta za srpsku kulturu u Prištini sa sedištem u Leposaviću.
– Pre se može govoriti o jednom kontinuitetu koji traje ne samo od rata 1999. godine, već se može pratiti i u ranijim decenijama, čak i u periodu komunističke Jugoslavije, u vremenu albanske političke dominacije od sredine šezdesetih, pa do devedesetih, kada je suštinski potiskivan srpski identitet pokrajine i insistirano na albanskom identitetu – rekao je Ristanović.
Dodao je da su tada postavljeni temelji procesa čiju kulminaciju vidimo danas, naročito ovih dana u događajima oko Visokih Dečana.
– Napadi su kontinuirani makar poslednja dva veka. Naravno, njihov obim nije uvek isti, zavisi od političkih okolnosti, od toga ko ima političku vlast u pokrajini. U periodima albanske političke dominacije ti napadi se intenziviraju – istakao je Ristanović.
Kazao je da treba naglasiti da ne vide svi Albanci Srpsku pravoslavnu crkvu kao neprijatelja.
– Međutim, postoji jedan deo, rekao bih nemali, Albanaca koji SPC, njeno sveštenstvo, vernike, vidi kao smetnju i zbog toga su oni u periodima kada u pokrajini postoji albanska politička dominacija meta kontinuiranih napada – naglasio je Ristanović.
“Projekat pokušaja izgradnje kosovske državnosti temelji se na tezi da su Albanci starosedeoci”
Istakao je da se projekat pokušaja izgradnje kosovske državnosti, između ostalog, temelji na tezi da su Albanci starosedeoci i da je uspostavljanje državnosti Kosova u stvari ispravljanje istorijske nepravde prema njima.
– Zbog toga se teži da se dokaže da teritorija Kosova i Metohije ima isključivo albanski identitet. Zbog toga se SPC nalazi stalno na meti napada, jer je ona najočigledniji dokaz srpskog identiteta pokrajine. Njeni manastiri su dokaz trajanja Srba na tom prostoru, dok su bratstva manastira danas nepokolebljiva u odbrani srpskog identiteta i trajanja srpske kulture na tom prostoru – rekao je Ristanović.
Naglasio je da je pozadina poslednjih napada Albanaca uvek ista ili slična.
– Odluka organizacije ‘Evropa Nostra’ da Visoke Dečane uvrsti na listu sedam najugroženijih verskih objekata u Evropi na neki način podstakla je vidljivost problema u evropskim okvirima sa kojima se Srbi na Kosovu i Metohiji suočavaju – kazao je Ristanović.
Dodao je da je zbog toga odmah usledila reakcija Albanaca koji žele da postojanje problema Srba umanje i negiraju.
– Sama činjenica da trupe NATO-a i dalje čuvaju manastir Visoke Dečane svedoči o opasnosti u kojoj se manastir nalazi. Ipak, to se negira i ističe se da je sve to deo srpske propagande – istakao je Ristanović.
“U negiranju srpske istorije manastira na KiM prednjače istoričari iz Prištine”
Naveo je da se može reći da u negiranju srpske istorije manastira na Kosovu i Metohiji istoričari iz Prištine prednjače.
– Takođe, neke organizacije koje se zvanično bave ljudskim pravima prednjače u propagandnoj delatnosti koja je usmerena protiv Srba. Treba obratiti pažnju od koga su potekli najnoviji napadi. Naime, konkretno, otac Sava Janjić koji je iguman manastira Visoki Dečani je optužen od strane Haljita Beranija, koji je šef podružnice Saveta za ljudska prava iz Mitrovice – rekao je Ristanović.
Dodao je da Berani “već ima biografiju koja dovoljno govori o njemu”.
– To je čovek koji je tokom rata 1999. bio propagandista OVK, čovek od koga je potekla tvrdnja da su Srbi spaljivali Albance u Trepči, što je istraživao i Vol strit džornal i što je dokazano kao netačno. To je čovek koji je direktno odgovoran za inspirisanje martovskog pogroma, jer je 2004. godine na Radio-televiziji Kosova rekao da su srpski banditi sa psima jurili albanske dečake koji su se u selu Čabra utopili u Ibru – kazao je Ristanović.
Naglasio je da su same činjenice dovoljne da objasne pozadinu napada koji su poslednjih dana ponovo intenzivirani.
Petar Ristanović je istakao da je Srpska pravoslavna crkva pokazala da ume da odgovori na ovakve napade i da veruje da oni to rade na najbolji način.
– To je pozivanjem na istorijske izvore, pozivanjem na neke očigledne istine, očigledne za svakoga ko želi makar malo da se udubi u problematiku. Oni se negiranjem srpske istorije manastira suprotstavljaju dokumentima koji su stari i po nekoliko vekova i rekao bih da to rade na jedan dobar staložen i uporan način – naveo je Ristanović.
Kada je reč o državi, Ristanović je rekao da vlasti u Beogradu treba da se ponašaju isto kao i u sličnim kriznim situacijama i da pružaju maksimalnu podršku svake vrste Srbima na Kosovu i Metohiji.
