Kori tvrdi da postoji jedan jasan znak da neko više ne pije “povremeno” – “blackout”, odnosno situacija kada se osoba ne seća šta se događalo dok je bila pijana.
Oporavljeni alkoholičar tvrdi da postoje „tri različite vrste ljudi koji piju“ i na društvenim mrežama pokušava da razbije mitove o tome kako zavisnost može da izgleda.
Kori Voren iz Mičigena kaže da se sa zavisnošću borio od rane mladosti, a nakon više rehabilitacija trezan je od 2011. godine.
Redovno govori o sopstvenom iskustvu, a u jednom novijem videu na YouTube detaljno je objasnio kako on razlikuje tri tipa ljudi koji piju alkohol.
Kao otac koji je ranije priznao da je u vreme zavisnosti „već u 10 ujutro bio pijan“, iznosi svoje viđenje toga kako se pijenje razlikuje od osobe do osobe i kako on prepoznaje potencijalne znakove problema. Evo kako ih on opisuje.
Društveni pijanac
Kori tvrdi da je društveni pijanac „osoba kakvom bi svi želeli da budu“, neko ko može da popije jedno, dva ili tri pića i bez problema ode kući.
Prema njegovim rečima, takva osoba poznaje svoje granice i najčešće pije samo vikendom ili u posebnim prilikama.
Pijanac koji beži od nečeg
Drugi tip, kako ga opisuje Kori, izgleda kao da mu je život potpuno pod kontrolom – porodica, posao, fotografije sa osmehom, sve izgleda uredno.
Ali, Kori tvrdi da je ključno zašto ta osoba pije: prema njegovim rečima, takav tip osobe poseže za alkoholom kada je tužan, usamljen, dosađuje mu se, ljut je ili čak srećan.
Alkohol tada postaje mehanizam suočavanja sa emocijama, što, kako on kaže, predstavlja početak problema.
Zavisnik od alkohola
Kori naglašava da ovaj tip nije nužno osoba koju mnogi zamišljaju – onu koja se budi i pije, završava u bolnici ili na rehabilitaciji.
Prema njegovom objašnjenju, zavisnik više ne pije zbog provoda, nego zato što ima osećaj da mu alkohol treba da bi funkcionisao. Kaže da se ne radi o slabosti, već o tome da je „alkohol preuzeo mozak“ i da osoba misli da bez njega ne može.
Kori navodi da je sam „godinama“ živeo kao zavisnik, nesvestan koliko je alkohol imao kontrolu nad njim.
Takođe, Kori tvrdi da postoji jedan jasan znak da neko više ne pije „povremeno“: “blackout”, odnosno situacija kada se osoba ne seća šta se događalo dok je bila pijana.
Kaže da je i sam mislio kako je to normalan deo izlazaka, ali sada smatra da “blackout” ne nastaje zato što neko jednom popije previše, nego zato što je tolerancija postala toliko visoka da osoba nastavlja da pije preko granice koju telo može da podnese, a da to ni ne primeti.
