Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ističe da je “nedostatak joda u hrani u celom svetu najvažniji pojedinačni uzrok oštećenja mozga koji se može sprečiti”.
Nedostatak joda u trudnoći utiče na detetov mozak. U istraživanju koje je sprovedeno u Velikoj Britaniji nad 1040 trudnica i njihove dece, pokazalo se da je čak i blagi nedostatak joda tokom trudnoće povezan s neželjenim posledicama na detetov kognitivni razvoj.
– Žene trebaju biti svesne potrebe unošenja odgovarajuće količine joda tokom trudnoće. U tom periodu života, potrebe su gotovo udvostručene – rekla je Margaret Rayman sa Sveučilišta Surrey u Velikoj Britaniji.
Prvo tromesečje je ključan period za odgovarajući unos joda, ali je jako važno uzimanje dovoljne količine joda tokom cele trudnoće, dojenja i do druge godine života deteta.
Značaj joda na intelektualnu sposobnost proizilazi iz činjenice da se osnova neuronske mreže u mozgu bebe formira u toku embrionalnog razvoja i u prvih nekoliko godina života.
Stoga, da bi naš mozak mogao izvršavati sve zadatke, od onih najlakših do najsloženijih, briga za njegov pravilan razvoj počinje već u majčinom stomaku.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji trudnicama je potrebno oko 300 mikrograma dnevno!
Ljudski organizam ne može da proizvede jod nego ga moramo svakodnevno unositi.
Joda ima u morskim algama i ribi. Povrće ga sadrži u malim količinama.
