Jogurt i kefir su popularni fermentirani mlečni proizvodi koji nude brojne zdravstvene prednosti, ali se razlikuju u svojoj nutritivnoj vrednosti i probiotskom sadržaju.
Ako ste u dilemi koji je bolji za vas, evo detaljnog pregleda kako se ovi proizvodi razlikuju i šta vam mogu ponuditi.
Proizvodnja i fermentacija
Oba proizvoda nastaju procesom fermentacije mleka, ali na različite načine. Jogurt se pravi pasterizacijom mleka, a zatim se dodaju specifične bakterijske kulture kao što su Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophiles. Ove bakterije fermentiraju laktozu u mlečnu kiselinu, što daje jogurtu njegov karakterističan ukus i teksturu.
S druge strane, kefir se proizvodi pomoću kefirnih zrnaca, koja su kombinacija bakterija i kvasaca. Ova zrnca fermentiraju laktozu i stvaraju kefir, napitak s blagim penušavim efektom i pikantnim ukusom.
Nutritivna vrednost
Oba proizvoda su bogata nutrijentima kao što su kalcijum, fosfor i vitamin B5. Međutim, postoje značajne razlike: jogurt obično sadrži više cinka, riboflavina i vitamina B12, dok kefir ima veće količine proteina, selena, vitamina A i vitamina D.
Kefir često sadrži više probiotskih bakterija nego jogurt, što može biti korisno za zdravlje creva. Jogurt obično sadrži oko 100 miliona CFU (jedinica koje stvaraju kolonije) po gramu, dok kefir može imati još više zbog svog raznolikog mikrobnog sadržaja.
Upotreba i primena u ishrani
Jogurt je svestran u kuhinji, pogodna za slatka i slana jela, dok je kefir savršen za napitke i smutije.
Zdravstvene prednosti
Oba proizvoda nude brojne zdravstvene benefite. Redovno konzumiranje može pomoći u smanjenju rizika od raka dojke i debelog creva, dijabetesa tipa 2, poboljšanju telesne težine i zdravlja srca i kostiju. Odluka između jogurta i kefira zavisi od vaših nutritivnih potreba i ličnih afiniteta.
Dodavanje bilo kojeg od ovih proizvoda u ishranu može vam pomoći da postignete preporučeni unos mlečnih proizvoda i poboljšate svoje zdravlje.
