Ove sedmice, sa subote na nedelju (28. marta), počinje letnje računanje vremena, kada se kazaljke pomeraju s 2:00 na 3:00 sata ujutro, što znači i gubitak jednog sata sna.
Iako se ova promena na prvi pogled čini beznačajnom, stručnjaci upozoravaju da može imati merljive posledice na ljudski organizam, posebno u prvim danima nakon prelaska na novo vreme.
Ključni problem leži u narušavanju cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg biološkog sata koji reguliše spavanje, budnost, hormone i niz drugih funkcija u telu. Taj ritam je usko povezan s izmenom svetla i tame, pa nagla promena vremena dovodi do svojevrsnog “nesklada” između organizma i okoline.
Jedna od prvih i najčešćih posledica jeste manjak sna. Istraživanja pokazuju da ljudi nakon prelaska na letnje računanje vremena spavaju kraće, a osećaj umora može potrajati nekoliko dana.
Ovaj deficit sna utiče na koncentraciju, pažnju i opšte raspoloženje, a povezuje se i s povećanim rizikom od saobraćajnih nesreća i smanjenom produktivnošću.
Promene ne pogađaju samo san. Stručnjaci navode da pomeranje sata može uticati i na hormone poput melatonina i serotonina, koji regulišu spavanje i raspoloženje.
Tamnija jutra i kasniji zalasci sunca mogu odgoditi lučenje melatonina, otežavajući uspavljivanje, dok manjak jutarnjeg svetla može negativno delovati na raspoloženje.
Osim toga, istraživanja ukazuju na šire zdravstvene posledice. Kratkoročno, mogu se javiti umor, razdražljivost i promene apetita, uključujući pojačanu želju za kaloričnijom hranom.
Dugoročno, poremećaji cirkadijalnog ritma povezani su s povećanim rizikom od kardiovaskularnih problema, gojaznosti i mentalnih poteškoća.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da se većina ljudi prilagodi novom režimu u roku od nekoliko dana. Kako bi se ublažili negativni efekti, preporučuje se postepeno pomeranje vremena odlaska na spavanje nekoliko dana unapred, izlaganje jutarnjem svetlu i održavanje redovne rutine spavanja.
Iako letnje računanje vremena donosi duže i svetlije večeri, njegov uticaj na zdravlje i dalje je predmet rasprava među naučnicima, a sve je više inicijativa koje dovode u pitanje opravdanost ove prakse.
