Korišćenje sredstava iz pretpristupnih fondova od velikog je značaja za unapređenje poljoprivrede.
S druge strane, pristupanjem Evropskoj uniji otvara se veliko tržište bez carinskih ograničenja, koje može da uguši domaće poljoprivredne proizvođače.
Kako je Hrvatska prošla kroz ovaj proces i koliko iskustva njihovih poljoprivrednika mogu da se primene u Srbiji?
Više od 40 odsto poljoprivrednih gazdinstava nakon ulaska Hrvatske u EU je ugašeno. Samo uporni i oni koji su ozbiljno shvatili ovaj sektor privrede danas posluju.
Igor Rešetar se od 1992. bavi proizvodnjom mleka, koja je najviše pogođena u Hrvatskoj, nakon korišćenja pomoći iz fondova, uvećao je proizvodnju, ali se i dalje bori za opstanak.
– Zadnjih 20 godina konstantno imam nekakva zaduženja i konstantno nekakva sufinansiranja jer praktički sve te projekte gde Evropa daje novac morate sve sami isfinansirati, doslovno ono 100 posto i tek onda dobijate nekakav povrat – priča Igor Rešetar.
Damir Mesarić iz Belice bavi se proizvodnjom merkantilnog krompira, beleži uspeh i zadovoljan je u proizvodnji koju su unapredili sredstvima iz fondova EU.
– Isprva je to bilo jako teško i bilo je jako komplikovano, retki su se odlučivali na takav posao, danas je to, ja bih rekao, uhodani posao – navodi Damir.
Nemilosrdno tržište
Evropsko tržište je nemilosrdno i ne prašta greške, zato je veoma važno da svako ko uđe u trku maksimalno uloži i znanje i trud da bi pratio konkurenciju.
– Mislim da je članstvo u EU sjajna prilika za pobednike i ono pomaže onima koji su dobri da budu još bolji. Ne smeju se zaboraviti ni gubitnici, postoje mere kojima se može pomoći takvim poljoprivrednim proizvođačima i da se njihove aktivnosti nekako privedu kraju – ukazuje Ružica Gelo, bivša članica pregovaračke grupe.
Da biste ušli u trku i iskoristili sredstva iz pretpristupnih fondova, savet koji dolazi iz komšiluka je obavezno korišćenje usluga konsultanata, jer bez njih i njihovog iskustva, minimalna greška i propust prilikom apliciranja, može da vas košta celog projekta i finansija, piše RTS.
– Razumem da su njihove tarife za poljoprivredne proizvođače možda visoke, ali i njihove zadruge se po pravilu sufinansiraju iz pretpristupnih i postpristupnih fondova tako da se trošak izrade projekta deli između proizvođača i fondova EU – dodaje Ružica Gelo.
Iskustva poljoprivrednih proizvođača u Hrvatskoj govore da korišćenje sredstava EU fondova pomaže u unapređenju poljoprivrede, ali isto tako nose sa sobom određena pravila i obaveze koji moraju da se ispoštuju ukoliko želite da opstanete i da se pozicionirate na tržištu.
