Generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković i njegovi saradnici došli su pre nekoliko dana iz Beograda u Užice kako bi, između ostalog, razgovarali i o bezbednosti saobraćaja na pruzi Beograd-Bar, posebno na deonicama od Beograda do Užica i od Užica do Prijepolja na kojima se dešava sve više incidenata i na kojima se iz godine u godinu sve sporije putuje.
U grad na Đetinji nisu došli ni ranim jutarnjim putničkim vozom, ni kasnim jutarnjim brzim vozom. Došli su nedavno nabavljenim službenim crnim limuzinama! U razgovoru sa užičkim mašinovođama obećali su da će se situacija na pruzi popraviti i da nema razloga za sikiraciju.
Ali mnoge mašinovođe, a među njima i Vidosav Radojević, prilično su se nasikirali zbog ravnodušnosti čelnika svoje firme:
– Umesto da šefovi doputuju vozom i uvere se u prilike na pruzi, svi su došli automobilima. Plašim se da Marković nije upoznat sa pravim stanjem na pruzi. Kako se koji incident dogodi, jedino što se preduzima jeste smanjenje brzine na toj deonici.
Pragovi i šine su odavno zreli za zamenu. Trenutno režim saobraćaja od Beograda do Bijelog Polja nalaže više od šezdeset laganih vožnji sa propisanom brzinom od 20 do 50 kilometara na sat. Pruga je u takvom stanju da ako se ne izvrši njen remont, brzina će naredne godine morati da se svede na maksimalnih 30 km na sat, što znači da će se od crnogorske granice do Beograda putovati 16 sati. A barska je najmlađa pruga u Srbiji. Zamislite tek kakvo je stanje na ostalim – izjavio je Vidosav Radojević.
Pruga Beograd – Bar, ili Železnica Srbije – to je današnja slika države Srbije: propala ili zastarela oprema, nedorasli ili brzo porasli političari koji jedino brinu kako da prežive mandat u nekoj državnoj fotelji.
Zaista, na pruzi Beograd-Bar propala je cela infrastruktura pruge, počev od pragova do staničnih zgrada što sve zajedno dovodi do toga da je putovanje ovom prugom višestruk rizik: i po zdravlje i po vreme koje često novac znači.
S druge strane, oni koji se smenjuju u foteljama generalnog direktora i Upravnog odbora dolaze iz politike, dolaze bez ikakvih ili skoro nikakvih predznanja o železnici. Oni, koji ih dočekuju u Železnici Srbije, već dve decenije ćute i ne mešaju se ni u svoj ni u posao direktora. I, tako, zajedno, sede ili putuju službenim limuzinama gledajući kako da izvuku što više para iz državne kase i gledajući kako da privuku što manje pažnje javnosti.
Zbog toga je, valjda, užički mašinovođa Vidosav Radojević dodao i sledeće:
– Dospeli smo u situaciju da više nema kritičnih tačaka na pruzi jer svaki kilometar je rizičan. Mašinovođe su postale kamikaze, samo zahvaljujući našoj prisebnosti i gospodu Bogu do sada niko nije stradao. Zbog svega toga, država ima samo dva izbora – ili da obnovi prugu ili da je zatvori da se sutra ne bismo hvatali za glavu.
A kakve šanse ima država sa ljudima koji godinama beže od svakog problema, koji godinama samo troše skupe kredite za jeftine političke poene, koji su bacili u bunar javne potrošnje preko 1,5 milijardi evra od prodatih srpskih preduzeća…
Ne putuje Srbija danas prema Evropskoj uniji, nego se voza barskom prugom!
