Bolesti srca spadaju među najčešće zdravstvene probleme, ali stručnjaci naglašavaju da veliki deo njih može da se sprieči.
Svetska zdravstvena organizacija ističe da čak 80 odsto slučajeva bolesti srca može da se izbegne pravilnom ishranom i zdravim životnim navikama. Ishrana poput mediteranske ili DASH dijete, dovoljno sna, upravljanje stresom i redovno vežbanje su samo neki od ključnih koraka koje preporučuju kardiolozi.
Ali, kako kardiolozi upozoravaju, postoji jedna svakodnevna navika koja značajno povećava rizik za srce, a većina ljudi to radi nesvesno – dugotrajno sedenje.
“Ono što mnogi ne shvataju jeste da dugotrajno sedenje nije samo životna navika, već i poseban kardiovaskularni faktor rizika. Što duže sedimo, veći je rizik od visokog krvnog pritiska, koronarne arterijske bolesti, moždanog udara i kardiovaskularne smrti”, kaže kardiolog dr Rami Dos za Parade.
Kardiolog dr Mona Šah, koja ističe da dugotrajno sedenje smanjuje nivo azotnog oksida u telu, što povećava upalu i oštećuje krvne sudove.
“Srce najbolje radi kada se telo kreće”
Oba stručnjaka dodaju da dugotrajno sedenje usporava metabolizam i smanjuje aktivnost enzima koji razgrađuju masti.
“Kada sedimo satima, protok krvi postaje lošiji, a nivo šećera, holesterola i krvnog pritiska raste, što povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja”, objašnjava dr Dos. Dr Šah dodaje da sedentarni način života često dovodi do povećanja telesne težine i pojave dijabetesa tipa 2, koji je usko povezan sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja.
Iako redovno vežbanje ima brojne koristi, stručnjaci upozoravaju da jedan intenzivan trening dnevno ne može u potpunosti poništiti štetne efekte dužeg sedenja.
“Naravno, vežbanje je dobro, ali samo delimično smanjuje rizik”, kaže dr Šah.
Dr Dos dodaje analogiju: “Ako pušite cigaretu ujutru i jedete zdravo ostatak dana, to ne briše štetu od cigarete. Isto tako, ako vežbate sat vremena i ostatak dana provedete sedeći, neke od koristi vežbanja se gube”.
“Srce najbolje funkcioniše kada je telo u pokretu. Nisu samo veliki pokreti ono što održava srce zdravim, već mali, dosledni koraci tokom dana”, zaključio je dr Dos.
