Smatra se da ni za jednu knjigu nije prekasno ali da smo mnoge, povučeni dobrom ocenom u školi čitali prerano i napamet. Kada bi im se danas vratili, drugačije bi ih tumačili.
Bodler – Cveće zla
Širina Albatrosovih krila bacila je senku na Cveće zla. Zaglavljeni u analizi jedne pesme, već u srednjoškloskim danima, dozvolili smo da ova knjiga ostane nepročitana. Ko joj se vratio, obeležen životnim iskustvom, uvideo da ne stoji pred knjigom već ogledalom. Među poštovaocima, Bodler je sa razlogom ostao princ pesnika.
Svift – Guliverova putovanja
Iako je u osnovi roman, ova knjiga je sastavljena od putopisa, koji ne gube vrednost usled izmenjene geografije. Svet je ostao isti. Neki drugi Svift tamo negde cvili, dok su ovog, svetu poznatog, neoprezne ruke stavile na policu gde stoji dečija književnost. Guliverova putovanja su sve samo ne dečiji roman.
Kafka – Proces
Kada je čitao prijateljima, poglavlja koja će kasnije dobiti oblik romana, Kafka se smejao, i drugi su se smejali. Nikom ništa nije bilo jasno. Prevrtali smo strane, čitali je naopako i na kraju ostavili nedovršenu. Nije reč o poenti knjige, već o njenim simbolima; potrebne su bile godine da ih protumačimo jasnije. Ko se upecao na prvo značenje, propustio je naredno.
Džek London – Priče sa severa / Priče sa južnih mora
Celokupno Londonovo stvaralaštvo je zadivljujuće. Iako krhkog zdravlja bio je veliki avanturista; gotovo pesnik po duši. Bez obzira na naivnost zapleta, njegov prozni rad nudi višestruko zadovoljstvo; takvi detalji neopreznom oku promiču. Vratiti mu se, predstvlja pokušaj da barem na trenutk zamenimo beton za travu, zgrade za drveće, sasečen dah svežim vazduhom. Džek London se čita u svim razdobljima, a najbolje razume kroz nostalgiju.
