Ove čestice su nevidljive golim okom…
Redovnim konzumiranjem flaširane vode u telo se svake godine unesu desetine hiljada mikroplastičnih i nanoplastičnih čestica.
U svojoj analizi više od 140 naučnih radova, stručnjakinja za upravljanje životnom sredinom Sara Sajedi izveštava da ljudi unesu otprilike od 39.000 do 52.000 mikroplastičnih čestica svake godine. Za one koji se oslanjaju na flaširanu vodu, taj broj je još veći – oko 90.000 dodatnih čestica u poređenju sa osobama koje pretežno piju vodu iz česme.
Ove čestice su nevidljive golim okom. Mikroplastika je veličine od jednog mikrona (hiljaditi deo milimetra) do pet milimetara, dok je nanoplastika manja od jednog mikrona.
Oslobađaju se tokom proizvodnje, skladištenja i transporta plastičnih flaša, gde se postepeno razgrađuju. Budući da su mnoge flaše napravljene od plastike niskog kvaliteta, one ispuštaju čestice svaki put kada se njima rukuje ili kada su izložene sunčevoj svetlosti i promenama temperature. Za razliku od plastike koja prolazi kroz lanac ishrane pre nego što uđe u ljudsko telo, ove se konzumiraju direktno iz same ambalaže, piše SciTechDaily.
Rizici
Prema Sajedi, zdravstveni rizici su značajni. Kada jednom uđu u telo, ove sitne plastične čestice mogu proći kroz biološke barijere, ući u krvotok i dospeti do vitalnih organa.
Njihovo prisustvo može doprineti hroničnoj upali, ćelijskom oksidativnom stresu, hormonskim poremećajima, reproduktivnim problemima, neurološkim oštećenjima i nekim vrstama raka.
Ipak, njihovi dugoročni efekti još uvek nisu potpuno shvaćeni, pre svega zbog ograničenog testiranja i nedostatka standardizovanih metoda za njihovo merenje i praćenje.
Otkrivanje
Sajedi u svom radu takođe navodi niz dostupnih metoda za otkrivanje nano i mikroplastike, pri čemu svaka ima svoje prednosti i ograničenja. Neki pristupi mogu locirati čestice na izuzetno malim skalama, ali ne mogu otkriti njihov hemijski sastav. Drugi mogu identifikovati sastav materijala, ali zanemaruju najsitnije plastične čestice. Najsloženiji i najpouzdaniji alati često su preskupi i nisu široko dostupni.
Ipak, Sajedi je ohrabrena zakonodavnim merama koje su usvojile vlade širom sveta sa ciljem smanjenja plastičnog otpada. Međutim, napominje da su najčešće mete te regulative plastične kese za jednokratnu upotrebu, slamčice i ambalaža. Vrlo malo njih se bavi gorućim problemom plastičnih flaša za vodu za jednokratnu upotrebu.
– Obrazovanje je najvažnija akcija koju možemo preduzeti – kaže ona.
– Pijenje vode iz plastičnih flaša je u redu u hitnim slučajevima, ali to nije nešto što bi trebalo koristiti svakodnevno. Ljudi moraju shvatiti da problem nije akutna toksičnost – već hronična toksičnost.
