Krajem februara 2022. Rusija je napala Ukrajinu, a nemački kancelar proglasio je to prekretnicom. To je sada jasno vidljivo i ako se pogleda nemački budžet.
U Nemačkoj se stvari ne odvijaju dobro, a to se oseća i u Bundestagu. U raspravama o budžetu za 2024. više puta se govorilo o „vanrednim vremenima“ i „vanrednim političkim uslovima“. Nikada nije bilo toliko velikih kriza u ovom obliku odjednom, kažu i oni poslanici koji su odavno u Bundestagu. Pandemija korone od 2020. do 2022. godine, koja je toliko zahtevala od države, privrede i naroda, a iza koje je odmah usledio ruski agresorski rat na Ukrajinu, koji sada zasenjuje i utiče na praktično sve oblasti politike.
Rat traje već godinu i po dana i ne nazire mu se kraj. U društvu se širi svojevrsni efekat navikavanja.
Krajem avgusta 2023. godine, kada su istraživači javnog mnjenja u okviru studije „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) pitali nemačke građane koja su dva najhitnija problema s kojima bi političari trebalo da se pozabave, samo devet odsto je navelo rat u Ukrajini. U aprilu ih je bilo 25 procenata.
Rat ima ozbiljne posledice
U politici je rat sada prvenstveno geopolitička i geoekonomska realnost sa čijim se posledicama mora suočiti. „Mnogi problemi koje imamo u ovom trenutku i dalje su uzročno-posledično povezani s turbulencijama koje su nastale zbog Putinovog užasnog agresorskog rata na Ukrajinu“, kaže ministar privrede Robert Habek (Zeleni).
Kao i svi drugi ministri nemačke vlade, i Habek je nedavno u Bundestagu morao da objašnjava na šta želi da potroši novac sledeće 2024. godine. Predlog saveznog budžeta podneo je ministar finansija Kristijan Lindner (FDP), koji želi masovno da štedi i da ne stvara nove dugove. Svaki resor bi trebalo da uštedi po 3,5 milijardi evra. Iz toga je izuzet budžet za odbranu, a ne bi trebalo ni da bude smanjena dalja podrška Ukrajini.
Po glavi stanovnika 11.300 evra za Ukrajinu
Pomoć Ukrajini je „u našem sopstvenom političkom interesu“, rekao je Lindner u Bundestagu. Tamo se vodi borba „za mirovni poredak i slobodu u Evropi u celini“. Dalja podrška je „čvrsto uključena“ u planiranje budžeta za narednih nekoliko godina. „Niko ne treba da se zavarava. Nemačka će biti istrajna i odlučna kada je reč tom sudbinskom pitanju“, rekao je ministar finansija.
Od početka rata do jula ove godine Nemačka podrška Ukrajini ukupno je iznosile oko 22 milijarde evra. Osim toga, tu su i troškovi za prijem više od milion ukrajinskih ratnih izbeglica u Nemačkoj. Te troškove snose pre svega pokrajine i opštine. OECD procenjuje troškove po glavi stanovnika Nemačke godišnje na oko 11.300 evra.
Prioritet i vojno naoružavanje
Prioritet u Nemačkoj takođe ima i ponovno vojno naoružavanje. Kada je kancelar Olaf Šolc (SPD) na početku rata govorio o prekretnici, on je najavio i stvaranje posebnog fonda za Bundesver vrednog 100 milijardi evra i obećao da će dva odsto BDP u budućnosti biti ulagano u odbranu.
Međutim, taj posebni fond za nemačku vojsku biće potrošen najkasnije do 2027. godine, a to zna i kancelar. „Već danas je jasno da ćemo morati direktno da finansiramo dodatnih 25, možda skoro 30 milijardi evra za Bundesver iz saveznog budžeta i to najkasnije od 2028. godine“, rekao je Šolc u Bundestagu.
Ekonomija pati
Kako će sve to da se razvija i da li će porezi i dalje teći? Zemlja i dalje gubi ekonomsku moć, privreda se smanjuje. Nemačka je visoko industrijski razvijena zemlja koja još uvek ima energetski intenzivnu industriju, podsetio je ministar privrede Habek u debati o budžetu u Bundestagu.
– Ako izostane oko polovine energije iz Rusije, onda će doći do skoka cena energije. A ako se polovina energije izgubi i mora da se kupuje po višim cenama, onda to naravno podstiče inflaciju – istakao je Habek.
Za budžet je opterećenje i rast kamata. Nemačka vlada procenjuje da će za tekuće kredite sledeće godine biti potrebno 37 milijardi evra, deset puta više nego 2021. Ekonomska pomoć, kompenzacija inflacije, energetske subvencije… Država je tokom kriznih godina značajno povećala količinu svojih dugova.
Da je bilo po Zelenima i velikom delu SPD, bilo bi zaduživanja i 2024. godine. Oni nevoljno prihvataju diktate štednje svog koalicionog partnera, FDP.
U raspravi o budžetu, za razliku od ostalih stranaka, poslanici Levice i Alternative za Nemačku (AfD) ponovo su pozvali na obustavu isporuke oružja Ukrajini. AfD ide i korak dalje. Umesto da se novac šalje u inostranstvo, ta delimično desničarsko-ekstremistička partija smatra da bi ga u osnovi trebalo iskoristiti – za Nemačku. Zato su poslanici AfD još jednom u raspravi o budžetu pozvali da se nemačka razvojna saradnja ukine.
Koliko god da je kosta, skuplje je bilo dok je Putin radio u Berlinu kao srednji kadar KGB-a. Skuplje nije moglo biti.
Dace bog da i vi i cela EU propadnu,pa ce te u Srbiju da vi budete Gastarbajteri,da okopavate krompirice.
Ziveo Putin
SRBIJA USKORO U EU I NATO! KONAČNO SVOJI NA SVOME MEĐU SVOJIMA. ŽIVELA EVROPSKA SRBIJA, NATO SRBIJA, ŽIVELA EU , AMERIKA I SRBIJA. SVOJA NA SVOME MEĐU SVOJIMA, GDE I PRIPADA.