O Nikoli Pašiću govorio je Rajko Radojević, dugogodišnji član SNA koji se u ime Sofije Škorić, predsednice SNA (koja se nalazi u bolnici), kao i u ime uprave i članova akademije oprostio od dugogodišnjeg aktiviste i prijatelja.
Imenjak svoga slavnog dede Nikole Pašića, najvećeg državotvornog političara u novijoj srpskoj istoriji, Nikola Pašić, unuk, odrastao je u diplomatskoj porodici pošto se majka Katarina posle razvoda od njegovog oca Radomira Pašića udala za Dragu Kasidolca, srpskog diplomatu.
Školovao se u Engleskoj, Italiji, Francuskoj i Belgiji, pa je u šali znao reći da su mu "maternji" engleski i francuski, a da su ga u Beograd slali da uči srpski. Bio je borac u Kraljevskoj jugoslovenskoj vojsci tokom Drugog svetskog rata, a 1944. godine uspeo je da pobegne u Englesku gde je diplomirao pravo na Oksfordu. Kao i brojni Srbi i kraljevi borci i oficiri okusio je svu gorčinu izgnaničkog života.
U Kanadi je živeo od 1956. godine, a penziju je stekao radeći u ontarijskom ministarstvu pravde. Bio je aktivan u srpskoj zajednici i SNA sve do duboke starosti. Tokom svog dugog života bavio se proučavanjem bratoubilačkog sukoba među Srbima u periodu Drugog svetskog rata i pokušavao da rasvetli tu srpsku tragediju u svojim istorijskim raspravama koje je izlagao na naučnim skupovima i objavljivao u istorijskim časopisima. Nikola Pašić danas je sahranjen u Torontu.
Kako je Kapor postao četnik?
Rajko Radojević podsetio je prisutne i na nemio događaj iz 1985. godine kada je Momo Kapor posetio Srbe u Kanadi. "Tajni pratioci bez dara i dobrih namera", kako ih je pisac kasnije okarakterisao, snimili su ga u društvu sa Đorđem Radonjićem, Borom Dragaševićem i Živkom Apićem na Srpskom danu u Nijagari, i tu fotografiju dostavili zagrebačkom "Vjesniku". "Ovaj list je ispljuvao Momu zbog navodnog četništva, a SNA napao što dovodi odabrane pisce i umetnike. Po 'Vjesniku' najveći krivac u svemu tome bio je Nikola Pašić, tadašnji predsednik Akademije, što je "zainteresovan za disidente u Jugoslaviji"", objasnio je Rajko Radojević prilike koje su tada vladale u bivšoj Jugoslaviji.
Rajko Radojević je i lično poznavao Nikolu Pašića od 1971. godine.
– Bio sam tada doktorand, a pokojni Vaso Čubrilović bio mi je mentor. Jednog dana na sastanku u njegovom kabinetu u Balkanološkom institutu, u SANU, upitao me je Vaso: "Vi živite u Kanadi. Poznajete li Nikolu Pašića?" Rekao sam da nisam imao čast da ga upoznam. "Kako vi, mladi kolega, mislite da doktorirate na "razvoju srpskog parlamentarizma", a da ne sednete i ne pričate sa unukom čoveka koji je sve to smislio i stvorio?" Naravno, ja sam se uskoro vratio u Kanadu, i sastao se sa gospodinom Pašićem u biblioteci torontskog univerziteta gde je radila gospođa Škorić. Tada smo započeli prijateljstvo koje je trajalo, evo, pune 44 godine. Vezivala nas je i činjenica da su svi moji preci listom bili poklonici ideologije Narodne radikalne stranke.
– Dr Miloš Savković, koji je doktorirao na Sorboni i bio književni kritičar, a Nikolin najomiljeniji profesor srpske književnosti u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu bio je stric moje majke – prisetio se Radojević.
Poslednji put čuo svoj jezik
Snežana Bošković, izvršni direktor Srpske seniorske grupe Srbi građani sveta iz Toronta koja je poznavala Nikolu Pašića 20 godina, kazala nam je:
– Kada je oformljena srpska seniorska grupa 2003. godine, on je bio tu da pruži podršku. Uvek je bio veliki entuzijasta kada bi se nešto novo, progresivno i interesantno dešavalo u srpskoj zajednici.
Naša sagovornica u ime srpske seniorske grupe posetila je Pašića na Badnji dan i Božić, odnela Badnjak, i pozdravila ga na srpskom jeziku (njegova deca ne govore srpski), i "iako na samrtnoj postelji razumeo je i obradovao se čuvši svoj maternji jezik".
