Miroslav Miki Stojnić koji živi i radi u Švajcarskoj čitaocima “Vesti” je poznat po humanitarnom radu i bezbrojnim šleperima pomoći koje je poslao u Republiku Srpsku i Srbiju, najviše u opštinu Gradiška, odakle je poreklom. Boravak u zavičaju ovog leta iskoristio je da dovede svoje prijatelje Markusa i Deboru, Švajcarca i Nemicu koji su prvo prešli u pravoslavlje, a dan kasnije se i venčali po našim običajima.
Oba svečana čina obavljena su u Crkvi Svete Petke u Drageljima kod Gradiške, a Miki Stojnić je sa suprugom Svetlanom bio kum Markusu i Debori, koji su dobili i krštena imena Marko i Dejana.
Dva dana zaredom Potkozarjem su defilovali za ovaj kraj pomalo neobični slavljenici i svatovi, a veselje je uz muziku trajalo do svitanja pod šatorom u selu Cimiroti gde Stojnić ima vikendicu. Posle povratka u Švajcarsku obavljeno je i građansko venčanje u Roršahu. Ponovljen je deo naših običaja pa su se srpske zastave vijorile na motorima i automobilima koji su u koloni stigli pred zgradu opštine.
– Pojedine kolege i rodbina su bili skeptični i nisu razumeli zašto prelazim u pravoslavlje. Kada smo se upisivali u Opštini Roršah i kada su videli svatove okićene srpskim zastavama, tada su ti moji prijatelji počeli polako da drugačije razmišljaju. Svima su se svideli srpski običaji i bili su prezadovoljni – kaže Markus – Marko za “Vesti”.
Slično je i mladino iskustvo.
– Kod mene je isto bilo kao kod Marka, ali kada su videli gde i kako smo se venčali, bili su prijatno iznenađeni i kolege i moja familija. Neki od njih su bili u Republici Srpskoj i veoma im se dopalo, nisu verovali da je tako lepo.
Markus i Debora odluku o prelasku u pravoslavlje nisu doneli naprečac. Oni su se više od godinu dana pripremali, razgovarali sa svojim prijateljima Stojnićima, budućim kumovima. Uz njih su učili srpski jezik, veru i istoriju.
– Za mene je bila i moralna stvar venčati se u Crkvi Sv. Petke jer su u Drugom svetskom ratu Nemci srušili stari hram, ali sada je nikao novi. Zahvaljujući kumovima Stojnićima, koji su nam preporučili tu crkvu, saznali smo priču o njoj, želja nam je bila da učinimo nešto moralno sa naše strane. Dugo učimo o pravoslavlju od naših kumova i to nas je i dovelo do ovog bitnog i značajnog životnog koraka. Mogu da kažem da smo doživeli veoma lepo krštenje, svadbu i kumstvo – ističe Debora – Dejana.
Miki Stojnić navodi da svoje kumove poznaje godinama i srećan je zbog njihove odluke da pređu u pravoslavlje.
– Pravoslavna vera je naša snaga, naš zavet i tome učim svoju decu i prijatelje. Nikome ništa ne namećem nego pružam priliku da svako stvori svoju sliku, zaključi bar nešto vredno iz moje priče i iskaže svoj stav. Moje kumstvo je produžena ruka prijateljstva, pre svega sa Markusom koga duže znam i koji se prihvatio i krsne slave, Svetog Marka. Učim ga i srpskom jeziku i ćiriličnom pismu – ističe Stojnić.
Tatu umetnik i negovateljica
Markus je tatu umetnik, dugo se bavi tetoviranjem, a Debora je negovateljica u domu za stare. Pre nego što su prešli u pravoslavlje i zavetovali se na bračnu vernost bili su sedam godina u vezi.
– Krštenjem sam postao Srbin pravoslavac, iako sam po rođenju katolik. Moj kum Miki je mnogo dobrog učinio za mene i naše prijatelje, ali pre svega za siromašnu decu i narod, svuda u BiH. Ja sam poželeo da budem što bliži njemu i njegovom narodu, da postanem deo iste verske i nacionalne zajednice. Kada smo se vratili u Švajcarsku, rekao sam da sam se vratio kući iz svoje države. Svima s ushićenjem pričam kako je lepo u Republici Srpskoj – kaže Markus.
Debora ima mnogo prijatelja pravoslavaca, Srba iz ovog kraja koji su humani i vredni.
– Zato sam i ja htela da budem član iste vere i iste crkve. Tu nisam imala nikakvu dilemu, zapravo sve sam ih otklonila i došla ovde punog srca, s velikim zadovoljstvom – kaže Debora.
Zaljubljeni u Potkozarje
– Na svadbi je bilo nekoliko porodica i pojedinaca iz Nemačke i Švajcarske, jedan od njih je Kristof Siber, gradonačelnik švajcarskog gradića Au. Svi oni su prvi put došli u Republiku Srpsku, a potom su se zaljubili u naše krajeve, tako da sada traže da kupe neki plac u Potkozarju, gde bi mogli da izgrade vikendicu i dođu na odmor ili čak da zauvek dođu u Srpsku kada počnu da primaju penziju – kaže Miroslav Stojnić.
Nova crkva na temeljima porušene
– Crkvu Svete Petke u Drageljima, koja je izgrađena 1903. godine, Nemci i ustaše su srušili 1943. u Drugom svetskom ratu. Ipak, žene iz Dragelja su uspele da sačuvaju crkveno zvono, tako da se ono sada nalazi u novom hramu koji je podignut na temeljima porušene bogomolje. Nova crkva nalazi se između sela Dragelji i Cimiroti i praktično ih spaja – objašnjava Miki Stojnić.
