Da učenici dopunske nastave na srpskom jeziku u pokrajini Baden Virtemberg, koja je u organizaciji Ministarstva prosvete Srbije, učestvuju aktivno na časovima, ukazuju njihove nastavnice Ksenija Gaćinović i Tatjana Popović.
U toku oktobra u grupama Srpske dopunske škole u Manhajmu, Hajdelbergu i Hajlbronu održane su radionice u sklopu vannastavnih aktivnosti, koje su imale za cilj lakše i brže savladavanje i učenje slova ćiriličnog pisma. Nastavnica Ksenija Gaćinović je sa svojim đacima na zanimljiv način približila ćirilicu, a deca su kroz kreativan rad nesvesno učila i pamtila slova.
Rad je rađen tehnikom vajanja, a za materijal je uzet plastelin u raznim bojama. Mlađa deca su radila štampana, a stariji učenici pisana slova. Ono što je bilo posebno interesantno je to što su deca prvo dobila papiriće, tj. materijal sa slovima koja su bila u obliku neke životinje ili predmeta, tako da su imali dupli zadatak. Prvi zadatak je bio da pogode koje je slovo u pitanju, a posle toga da to slovo naprave u bojama koje žele.
– Deca se raduju svakom obliku nekonvecionalnog učenja i mi nastavnici uvek pronalazimo neki drugačiji način da učenje učinimo zanimljivim – kaže nastavnica Gaćinović.
Njene reči potvrđuje učenica Tara Radosavljević.
– Srećni smo što imamo puno zanimljivih zadataka koje nam nastavnica zadaje i jedva čekamo sledeću aktivnost – kaže Tara.
Deca učeći i vizuelno stvarajući sliku gotovih znakova i simbola koji u našem pismu označavaju jedan glas-jedno slovo. Tako se na jednostavan način nauči jedna od najsavršenijih azbuka na svetu, a to je ćirilica.
U okviru nastavnog sadržaja u drugoj polovini oktobra, nastavnica Tatjana Popović obradila je sa učenicima u Degerlohu, Nojgerojtu i Štutgartu nastavnu temu “Reke Srbije”. Kako su nastavne grupe heterogene, imalo se na umu da svi učenici, od najmlađih do najstarijih budu uključeni aktivno u obradu date teme.
Prvo su pronalazili najznačajnije reke koje teku kroz Srbiju, obeležavali ih na karti, zatim uočavali manje reke koje se ulivaju u veće, učeći pritom i pojam pritoka, a sve uz pomoć mapa uma. Na zanimljiv način naučili su šta su to slivovi i samostalno zaključili zašto se neki sliv zove crnomorski, a zašto neki egejski ili jadranski sliv.
Na kraju su učenici podeljeni u grupe napravili velike plakate Srbije sa njenim rekama.
Obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu u organizaciji je Ministarstva prosvete Srbije i potpuno je besplatan za sve učenike srpskog porekla.
Pesma uz violinu
Učenici nastavnice Tatjane su za sam kraj naučili i narodnu pesma: “Ja sam rođen u Srbiji, brale”, koju su pratili zvuci violine učenice Ane Jergić.
– Veoma lako su đaci savladali tekst, pošto su prethodno naučili i savladali imena reka naše lepe Srbije – zadovoljno je zaključila nastavnica Tatjana.
