EPA-EFE/Nabil Mounzer
Demonstracije u Bejrutu

Demonstracije u Libanu, izazvane nezadovoljstvom građana posle eksplozije u luci u Bejrutu, mogle bi da otvore nove podele i sukobe u društvu koje je 15 godina grcalo u građanskom ratu. Kada bi se otvorila međuverska Pandorina kutija, posledice bi bile strašne.

Ni ostavka Vlade Libana, ni priznanje premijera Hasana Dijaba da je eksplozija „rezultat endemske korupcije koja je veća od države“, nisu smirili Libance. U ovoj bliskoistočnoj zemlji masovni protesti održani su i u oktobru prošle godine, građani su tada bili nezadovoljni najavljenim merama štednje. Tako je pala Vlada Sada Haririja, posle kojeg je došao Dijab.

Pred Libanom su sada izbori za skupštinu koja broji 128 poslanika, od kojih 64 mesta pripada muslimanima i isto toliko hrišćanima. Predsednik zemlje je uvek maronitski hrišćanin, premijer je sunit, a predsednik parlamenta šiit.

Gosti emisije „Svet sa Sputnjikom“ Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost i Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu saglasni su da sistem dogovorenih kvota i podela drži Liban u miru. Svaka promena značila bi krvavi građanski rat kome se ne bi nazirao kraj, jer bi svi akteri bili uključeni.

Popisi se ne održavaju

U Libanu, po nekim procenama, ima oko 60 odsto muslimana i 40 odsto hrišćana. Ne postoji tačan podatak, pošto je poslednji popis održan 1932. godine, a tada je u državi živelo 55 odsto hrišćana.

Ni ostavka Vlade Libana, ni priznanje premijera Hasana Dijaba da je eksplozija „rezultat endemske korupcije koja je veća od države“ nisu smirili Libance.

„Popisi se ne održavaju jer bi pokazali da je poremećen balans o broju hrišćana i muslimana, a onda i odnos snaga među tim verskim grupama. Najviše bi odgovaralo šiitima da dođe do popisa, jer pretpostavka je da su sada muslimani većina i da je među njima najviše šiita“, objasnio je Janković.

Pandorina kutija

Kajtez je ukazao na priliv izbeglica koji su takođe promenili sliku Libana. Naime, ta bliskoistočna zemlja sada ima oko 4,5 miliona stanovnika i više od milion izbeglica, uglavnom iz Sirije i Iraka.

– Ako bi došlo do građanskog rata, tu bi hrišćani zaista izvukli deblji kraj i bili bi možda etnički očišćeni. To hrišćanski svet i Evropa i SAD ne bi dozvolili – kazao je Kajtez.

Ukazuju naši sagovornici i na međusobne sukobe sunita i šiita, tako da iako deluje nedemokratski, unapred zadati model podela ipak sprečava novi građanski sukob, poput onog iz 1975. godine, koji je imao užasne posledice.

– Kada bi se sada Pandorina kutija otvorila, posledice bi bile strašne – rekao je Kajtez i istakao da zbog toga misli da je trenutni model vladavine za Liban najbolji.

Već osujećen opasan plan

Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu rekao je da je teško proceniti da li bi Liban mogao ponovo da sklizne u građanski rat, u kakvom je bio od 1975. do 1990. godine.

– Ta bojazan postojala je prošle godine, sada je suviše rano za procene. Prošle godine je postojala realno opasnost, jer su se na ulici sukobljavale brojne grupe i frakcije, kao i policija i vojska. Da li je to neko probao prošle godine, pa je plan osujećen, pa sada koristi situaciju, videćemo – kazao je Janković.

Kajtez ukazuje i da se sa stanovišta arapskog sveta Liban suviše približio Evropi i da će se kroz prikupljenu pomoć za Liban posle katastrofalne eksplozije u luci u Bejrutu takođe videti koliko je kome stalo do zemlje istočnog Mediterana.

Vraća se Francuska

Na pitanje na koji način bi Liban mogao da izađe iz političkog i ekonomskog ponora, Janković kaže da bi zemlje koje imaju novca, mogle da ga pozajme Libanu po niskim kamatama, a oni da to iskoriste na način da razviju infrastrukturu i obnove Bejrut i zemlju.

– Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je milijarde u slučaju da oni prihvate jedan opsežan program reformi. Ukoliko bi Liban prihvatio, to bi značilo da se Francuska vraća u istočni Mediteran, kao i EU koja već jako dugo nema nikakvu politiku za taj deo sveta. Oni se bave južnim Mediteranom, a ovo su potpuno prepustili Amerikancima, Rusima, Kinezima, Turcima… Sada pokušavaju povratak preko obećanja tih para, ali pod uslovom da se formira vlada koja odgovara Briselu… – kaže Janković.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime