O tome su obavestili Cigu Vujovića koji živi u Gornjem Milanovcu, ali onako, znajući da je narušenog zdravlja, prvo kroz šalu, a potom i ozbiljno saopštili su da bronzani Cigo, više nije tamo odakle je četiri decnije odolevao svakakom nevremenu, ali ne i lopovima. Cigo je sa svojom suprugom Slavkom stigao do Velikog vrha kako bi se uverio da priča berača pečuraka nije nekakav dug koji mu vraćaju, jer je u životu i sam znao da se našali sa drugima.
Neverica– Ne mogu da verujem da mi je neko ovako nešto uradio. Celog sam života pomagao ljudima. Dolazila je i policija, izvršila uviđaj. Obilazio sam i sve one koji otkupljuju sekundarne sirovine u nadi da ću tamo pronaći bistu, ali ništa od toga. Nije meni samo do biste koja me je mnogo koštala, nego što su sa bistom ukrali i ona moja boemska i drugarska vremena, sećanja na moje prijatelje, na lepa vremena… Voleo bih da pronađem bistu, ali ne bih voleo da znam ko je to uradio jer bih mu, iako sam u godinama i iznemoćao, čini mi se, golim rukama izrekao kaznu – kaže Vujović. |
Na ideju da sebi za života podigne bronzanu bistu Vujović je došao pošto je šezedestih godina posetio majčicu Rusiju čime se ispunio san čuvenog rusofila. Posle povratka milanovački boemi su mu priredili višednevno kafansko druženje na kojem je Vujović prepričavao, naravno uveličavajući mnogo toga, ali se kafanskoj bratiji među kojima je bilo i mnogo umetnika poverio da bi i on želeo da ima bronzanu bistu jer su mu se dopale one koje je video u Rusiji.
I odmah je pao dogovor da mu ovdašnji slikar Ilija Drašković izradi lik u gipsu, livac Boban Radović je prihvatio da Cigu ovekoveči u bronzi, a za nadzornika radova je odabran Desimir Žižović Bujin, autor antologijskog stripa "Mirko i Slavko". Ispunjena je i Cigova želja da bista bude postavljena tako da "gleda" prema Crvenog trgu u Moskvi.
Za taj posao odabran je Cigov brat Dobrivoje koji je sa ekipom geometara iz Beograda posao završio tek kada su pojeli petnaestak pečenih prasadi i popili bure od 50 litara rakije. Na kraju, kada je posao bio završen, pored biste koju je Cigo sebi za života podigao napravljeno je veliko boemsko druženje o kome se i danas govori u Gornjem Milanovcu.
No, vremena poštenja, druženja i uvažavanja su prošla, a došlo je vreme uništitelja koji zarad zarade od svega nekoliko hiljada kradu bronzane biste narodnih heroja i, eto, boema Cige Vujovića.
