Umesto da dopusti da plodovi njegovog višemesečnog truda istrunu u zemlji ili završe pod traktorskim gumama, Božidar Musić iz Velikog Pašijana u Hrvatskoj je izabrao drugačije rešenje. Ogorčen na sramotne otkupne cene i tržište preplavljeno robom iz uvoza, ovaj ratar je sa dve prikolice sa deset tona kupusa stigao ispred opštine i poklonio građanima sve što je imao, poručivši da mu je lakše da nahrani narod nego da gleda kako mu rad propada.
Četiri decenije rada koje “guši” uvoz
Musić uzgaja kupus punih 40 godina, ali kaže da ovakvo poniženje nikada nije doživeo. Razlozi za njegov radikalan potez su jasni: sramotno niske otkupne cene i prekomeran uvoz koji hrvatske poljoprivrednike čini nevidljivim na sopstvenom tržištu.
– Na internetu je bilo tri meseca, niko nije zvao, ali nije to samo moje – nego je to i od mojih prijatelja poznanika, ja ih znam desetak koji će ga zaorati i koji ga nisu mogli prodati – svedoči Božidar.
Bolje narodu, nego u zemlju
Iako priznaje da mu se “plače od muke” jer vidi kako mu decenijski trud propada, Musić je doneo odluku dostojnu čoveka – ako već ne može da naplati svoj rad, bar neće dozvoliti da plodovi zemlje istrule.
– Radije ću ga podeliti narodu za praznike, nego ga preorati na njivi – poručuje ovaj ogorčeni ratar.
Njegova sudbina, nažalost, nije usamljena. Musić upozorava da su i njegovi prijatelji i poznanici u istoj poziciji. Poznaje barem desetak ljudi koji će ove godine svoje prinose, umesto u prodavnice, poslati pod traktorske tanjirače. Dok se na rafovima prodaje uvozna roba upitnog kvaliteta, domaći plodovi postaju đubrivo jer je postalo jeftinije uništiti ih nego pokušati prodati.
Praznici sa gorkim ukusom
Scena ispred Opštine Berek ostaće zabeležena kao jedan od najtužnijih podsetnika na stanje u poljoprivredi u regionu. Dok će desetine porodica zahvaljujući Božidarovoj dobroti imati kupus za prazničnu trpezu ali i predstojeću zimu, ostaje gorak ukus u ustima.
Ova priča nije samo o besplatnom povrću; ona je o slomu malog proizvođača koji je, uprkos svom znoju i trudu, postao žrtva tržišta na kojem za domaćeg seljaka više nema mesta.
Božidar Musić je pokazao veliko srce, ali i postavio pitanje na koje niko od nadležnih nema odgovor: Ko će hraniti narod kada i poslednji ratar odluči da “zatanjira” svoju njivu?
