Menopauza je povezana s promenama u mozgu sličnim onima koje se javljaju kod Alchajmerove bolesti, pokazala je velika britanska studija.
Istraživači pretpostavljaju da bi gubitak sive materije u oblastima povezanim sa pamćenjem i emocijama mogao delimično objasniti zašto su žene izložene većem riziku od demencije nego muškarci. Nalazi se zasnivaju na podacima prikupljenim od gotovo 125.000 žena, od kojih je 11.000 podvrgnuto magnetskoj rezonanci mozga, piše BBC.
Promene u ključnim delovima mozga
U studiji objavljenoj u časopisu Psychological Medicine navodi se da primena hormonske nadomestne terapije (HNT) nije sprečila gubitak sive materije. Promene su uočene u hipokampusu, oblasti ključnoj za učenje i pamćenje, entorinalnom korteksu, važnom za stvaranje sećanja i prostornu orijentaciju, kao i u prednjem cingularnom korteksu, koji pomaže u regulaciji pažnje i emocija.
“Oblasti mozga u kojima smo primetili ove razlike ista su ona koja obično pogađa Alchajmerova bolest”, izjavila je glavna autorka studije, profesorka Barbara Sahakian sa Univerziteta u Kembridžu.
“Zbog menopauze bi ove žene u budućnosti mogle postati osetljivije. Iako to ne objašnjava sve, moglo bi nam pomoći da shvatimo zašto je demencija gotovo dvostruko češća kod žena nego kod muškaraca.”
Siva i bela materija čine ključne delove mozga i kičmene moždine. Sivu materiju čine tela nervnih ćelija i njihovi kratki nastavci koji komuniciraju sa susednim neuronima, dok se bela materija sastoji od dugih neuronskih vlakana koja prenose impulse u udaljenije delove mozga.
Hormonska terapija i mentalno zdravlje
Istraživači ističu da je razumevanje uticaja menopauze i HNT-a na mozak, pamćenje i raspoloženje još uvek ograničeno. Studija je otkrila da su žene koje su koristile HNT imale veću verovatnoću lošijeg mentalnog zdravlja, ali mnoge od njih su se s tim problemom suočavale i pre početka terapije.
Suautorka istraživanja, dr Kristel Lengli, naglasila je važnost prepoznavanja različitih poteškoća koje menopauza može doneti.
“Svi moramo pokazati više osetljivosti ne samo za telesno, već i za mentalno zdravlje žena u menopauzi”, rekla je. “Ne treba se stideti da kažete drugima kroz šta prolazite i da potražite pomoć.”
Potrebna su dalja istraživanja
Profesor Čana Džejsen, stručnjak za hormone sa Imperial College-a u Londonu, istakao je da uticaj HNT-a na zdravlje mozga i dalje ostaje predmet rasprava.
“Starija klinička istraživanja poput Women’s Health Initiative nisu uspela da daju odgovor na ovo pitanje. U svakom slučaju, radi se o važnoj pojavi koja pogađa milione žena i stoga zaslužuje veliku pažnju u budućnosti”, rekao je.
Mišel Dajson iz Alchajmerovog društva podsetila je da žene čine oko dve trećine obolelih od Alchajmerove bolesti u Velikoj Britaniji. “Iako još uvek ne razumemo u potpunosti zašto su žene podložnije od muškaraca, veruje se da hormoni igraju ulogu”, kazala je.
“Ova velika studija doprinosi dokazima koji pokazuju kako menopauza utiče na mozak, uključujući fizičke promene poput smanjenja volumena mozga. Međutim, bez dugoročnog praćenja učesnica kako bi se videlo hoće li kasnije razviti demenciju, ne možemo sa sigurnošću reći da ove promene u mozgu povezane s menopauzom automatski povećavaju rizik od demencije.”
Dodala je da redovna fizička aktivnost, nepušenje i ograničavanje unosa alkohola mogu pomoći u smanjenju rizika od demencije.
