Tajna američka služba NSA je sastavila više od 300 izveštaja o Angeli Merkel, koji se nalaze u posebnoj banci podataka za šefove vlada i država. Ovo proizlazi iz jednog strogo poverljivog dokumenta iz arhiva bivšeg službenika američke tajne službe Edvarda Snoudena, do kojih je došao magazin "Špigel".
Prema njima je ime Merkelove na spisku visokorangiranih ciljeva, na kome se nalazi 122 šefova država o kojima je NSA u maju 2009.godine prikupljala informacije. Lista počinje slovom A kao, na primer, Abdulahom Badavijem, malezijskim premijerom koji je nedavno podneo ostavku, a onda slede predsednici Perua, Somalije, Gvatemale, Kolumbije ili Aleksandar Lukašenko iz Belorusije. Poslednja na tom spisku pod brojem 122 je Julija Timošenko, bivša ukrajinska premijerka, koju je NSA tada zabeležila pod slovom Dž
. Šefovi država su analfabetski poređani, i to prema prvom slovu u imenu. Merkelova je tako pod slovom A na poziciji devet, iza tadašnjeg malijskog predsednika Amadu Tumani Turea i pre sirijskog šefa države Bašara el Asada.
Kao izvor pretraživanja se u dokumentu navodi, između ostalog, banka podataka "Marina", koja sadrži prisluškivane komunikacijske podatke iz celog sveta.
Banka podataka služi, kako se navodi, "da nađe informacije o ciljnoj osobi, koji su teško dostupni". Ovaj dokument takođe potvrđuje da Merkelova oficijelno tretirana kao cilj špijunaže i da je NSA o njoj sakupljala agencijske podatke.
U oktobru 2013. godine je magazin "Špigel" prvi otkrio da je američka tajna služba NSA ne samo sakupljala podatke o milionima građana, nego i godinama prisluškivala mobilni telefon nemačke kancelarke.
Ova sada najnovije otkrivena banka podataka bi mogla da bude važan dokazni materijal za nemačko savezno državno tužilaštvo, koje ovih dana treba da odluči da li će pokrenuti istragu zbog špijunaže.
|
Odobrenje Vašingtona Indicije za to pruža i izveštaj odeljenja Specijalni izvori operacija iz marta 2013. godine, koji je između ostalog odgovoran za pristup NSA
|
