M. Bogdanović
Miša Gavrilović ispred fotografija žrtava NATO agresije

Da u ratu prvo strada istina, uverili su se u godinama krvavog raspada jugoslovenske države Srbi razasuti širom planete. Nešto kasnije, uoči i za vreme agresije NATO na Srbiju i Crnu Goru 1999. godine, to medijsko spinovanje, gde je isključivo Srbima dodeljena uloga loših momaka, poprimilo je nove razmere.

Ponosan na dedu imenjaka

Minulog februara, Miša Gavrilović imao je lep povod da poseti rodni Beograd. U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti bila je priređena izložba o njegovom dedi akademiku Mihailu Gavriloviću, po kojem je i dobio ime.

Stariji Mihailo bio je ugledni istoričar, diplomata, upravnik Državnog arhiva koji je ovu službu profesionalizovao po ugledu na one u dobro uređenim državama. Bio je profesor Univerziteta u Beogradu, diplomata na Cetinju, prvi srpski predstavnik pri Vatikanu, službovao je kao diplomata i u Londonu kao opunomoćeni ministar.

Nakon objave da je preminuo 1924. u Londonu, engleska štampa, s ponosom priča njegov unuk, objavila je tekstove pune poštovanja prema ovom srpskom intelektualcu evropskog formata.

Odrastanje bez roditelja

Rođen u Beogradu, avgusta 1941, Miša Gavrilović sve do svoje 11 godine nije upoznao oca Dimitrija. Kad je njegova majka Varvara bila u drugom stanju, otac je bio mobilisan i kao oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije dopao u nemačko zarobljeništvo, pa je za rođenje jedinca saznao u logoru Osnabrik.

Kada komunisti posle rata preuzimaju vlast u Jugoslaviji, Mišin otac iz ugledne građanske porodice bliske dvoru, odlučuje da ostane na Zapadu kao izbeglica.

Na supruzi Varvari, koja je ostala sa malim detetom, pao je teret kako da se organizuje da bi njihova mala porodica konačno bila na okupu.

– Ona je bila tek druga žena koja je dobila vizu da otputuje u inostranstvo. Bilo je to 1948. godine. Dobila je vizu na šest meseci da vidi prijateljicu u Lionu. Naravno da je moja majka to iskoristila da iz Francuske ode u Baden Baden i tamo se konačno sretne sa ocem. Kako se posle šest meseci nije vratila, tadašnje vlasti su je kaznile odlukom da mene ne puste da im se pridružim – priča Miša Gavrilović.

U Beogradu je odrastao u porodici svoje tetke Danice Antić u Bulevaru revolucije 26, preko puta JAT-a. Tek kada je napunio 11 godina dobio je priliku da se pridruži roditeljima. Tetka Danica, poznata kao slikarka Beograda, smestila ga je na avionom. Putovao je sam.

– Nisam bio plačljiv ni kao dete, ali znam da su mi, kada sam majku ugledao na frankfurtskom aerodromu, suze krenule.

Posle godina provedenih u Nemačkoj, uglavnom u Diseldorfu, njihova porodica se preselila u Britaniju.

Iako dugogodišnji diplomata, otac Dimitrije je zahvaljujući diplomi sa čuvenog Oksforda mogao da se zaposli tek kao profesor istorije. Male Škotlanđane je učio njihovoj istoriji.

– Možda bi i meni, prema mojim sklonostima, više odgovarale istorija i diplomatija, ali sam na osnovu očevog iskustva shvatio da je bolje da završim nešto konrektnije, jer diplomata možete da bude samo u svojoj zemlji – objašnjava Miša Gavrilović kako je završio na studijima elektrotehnike.

Porušeni Frankfurt

Frankfurta se seća kao porušenog grada, u kojem nije bilo zgrade sa više od jednog sprata.

– Kada smo konačno ugledali frankfurtski aerodrom, majka me je sutradan odvela u jednu robnu kuću. Tada sam prvi put u životu video pokretne stepenice. Odvela me je i na kolače, još u ustima osećam ukus te nemačke poslastice od jabuke i cimeta.

Kolima za Srbiju

Sa roditeljima Miša Gavrilović je prvi put došao u Srbiju davne 1967. godine. On je tada radio za IBM u Velsu i krenuo je na put kolima. Tako su na četiri točka prešli celu Evropu.

– Za oca je to značilo da u otadžbinu stiže nakon 26 godina samoizabranog izgnanstva. Ne bih rekao da je iko od nas, ni majka, ni otac ni ja bio ushićen. Bilo nam je drago što smo došli, ali na neki način došlo je do razmišljanja da li smo ovde ili tamo – iskreno govori dvostruki državljanin Miša Gavrilović, o večitoj dilemi ljudi koji napuste rodnu zemlju, a veći deo života provedu u novoj domovini.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime