Mihajlu ni grob ne znamo

O. Đoković - Vesti
O. Đoković
Kumovi na slavi Svesrpske zajednice Francuske: Vlado Vukmirović i Mihajlo Krejić

Nedavno je preminuo naš Parižanin Mihajlo Krejić. Starina i bolestan. U poslednje vreme slabo pokretan, a nešto ranije, tokom 20 godina, kad su ga služile noge i zdravlje, bio je stalni aktivista u Svesrpskoj zajednici Francuske.

Nijedan sastanak nije protekao bez njega, nijedna proslava, niti obilasci spomen-obeležja našim junacima iz prošlih vremena. Mihajlo je redovan bio i na veselim priredbama, pevao iz petnih žila, hvatao se u kolo, bio veseljak „na kvadrat“. Tim rečima nadušak o Mihajlu govori penzionerka Mica Marković, Kraljevčanka koja decenijama živi u Parizu.

– U krevetu ga je našao mladić kojem je, verovatno iznajmljivao deo stana. Taj mladi čovek je pozvao Hitnu pomoć koja je ustanovila već podužu smrt. I, šta se moglo uraditi? Zemljaci ništa, jer niko nije bio informisan o takvom završetku životnog puta Mihajla Krejića. Opština je sve preuzela na sebe, obavila formalnosti, sahranila ga o svom trošku. Mihajlo nije bio oženjen, nije imao dece niti druge rodbine, živeo je sam, a ni u matici nije imao gde da se vrati – sa knedlom u grlu priča Mica Marković.

A zatim pomalo i gnevno nastavlja:

– Šta rade naše organizacije, naša udruženja? Do sada nisam čula da su se pobrinuli ili zabrinuli o bilo kom našem čoveku koji nema pomoći niotkud. Evo, ne znamo kad je Mihajlo sahranjen, gde mu je grob, ne znamo gde sveću da mu prislužimo. Ništa o njemu ne znamo, pa ni koliko je imao godina, ni odakle je. Pretpostavljam da je živeo od socijalne pomoći i bio na ivici egzistencije.

Mica ocenjuje da je strašno kako je skončao ostareli nemoćni Mihajlo.

– Aktivistu koji je 20 godina bio agilan svi smo napustili, a tu pre svega mislim na naše dijasporske saveze i udruženja. U zajednicama drugih zemalja ne dešavaju se takve stvari, ako ništa drugo oni ne dozvoljavaju da njihovi zemljaci budu sahranjeni na mesta za beskućnike i bez prisustva ijednog čoveka. Meni je teško prihvatljivo da nema nijednog znaka da je Mihajlo postojao i zato i pitam aktiviste zašto se ne raspituju i bar malo brinu o ljudima kojima je potrebna pomoć. Ako je neko imenovan ili izabran za predstavnika srpske dijaspore, bilo bi dobro da pokatkad , ako ništa drugo, bar omogući da se samac, a u ovom slučaju i nekadašnji aktivista, sahrani dostojanstveno.