Mira Marković mi radila o glavi

0

Nenad Đorđević

Nedavno je imao zapaženo predavanje na tribini u Akademiji za diplomatiju i bezbednost o budućnosti NATO-a i nove podele moći u svetu, a samo neinformisanošću dole potpisanog novinara neočekivani razgovor sa ovim bivšim debeovcem, počeli smo pitanjem – otkud on na Akademiji za diplomatiju i bezbednost?
– Možda zato što sam vlasnik.
 

I predavač?
– Da, predajem grupu pravnih predmeta: međunarodno javno pravo i diplomatiju.
 

Mnogi kada čuju za vas pomisle na JUL, u kakvim ste odnosima danas sa Mirom Marković, bivšom partijskom koleginicom?
– Pa, ne viđamo se.

 

U svađi ste?
– Nisam se posvađao. Retko kad se svađam, ali kada neko naruči četiri puta vašu likvidaciju, ne možete baš da budete blagonakloni prema njemu.
 

Hoćete da kažete da je Mira Marković organizovala vašu likvidaciju?
– Pa, Vlajko Stojiljković po nečijem nalogu, a on je slušao samo nju i Slobu Miloševića.
 

Ne sećam se da se pisalo o pokušaju atentata na vas?
– Četiri puta je bila naručena likvidacija, a ja sam kao što vidite živ i zdrav.
 

Imali ste neobično izlaganje na tribini prognozirajući krah SAD i NATO-a…
– SAD je živela na prevari poslednjih 30-40 godina i toj prevari je došao kraj. Prekomernim štampanjem novca i prekomernim korišćenjem tuđih resursa bez realnog plaćanja doveli su ostatak sveta u vrlo tešku situaciju. Međutim, danas se taj kriza okrenula protiv njih. Amerika ima tri rešenja trenutno: raspad zemlje na veliki broj država, građanski rat i svetski rat…
 

I šta Amerikanci preduzimaju?
– Mislim da su pokušali da naprave sporazum sa Kinom koja je njihov najveći poverilac. Ti dugovi idu do 16 biliona dolara. Ako uzmete u obzir da je srpski budžet osam milijardi dolara, videćete da je to novac dovoljan da živimo dve hiljade godina. E sad šta se desilo. Amerikanci su pokušali da posvađaju Kinu i Rusiju i tu nisu uspeli. Pokušali su raznim marifetlucima da se izvuku, ali nisu uspeli. S druge strane, Evropska unija više ne želi da NATO bude njen zaštitnik već pravi poseban sistem bezbednosti, znači polako se Amerika marginalizuje, a Rusi su ih već pretekli i 50 godina su ispred SAD u naoružanju…
 

Odakle vam takvi podaci pošto svakodnevno čitamo kako je ruska armija u tehnološkom i materijalnom zaostatku?
– Znate, ja sam se dugo bavio bezbednošću, od ’68. godine. Radio sam u Službi državne bezbednosti, bio sam savetnik Predsedništva za pitanje bezbednosti i imao sam uvid u mnoge stvari. Imao sam prilike da pročitam jedan od najkraćih intervjua koji je je dao načelnik Generalštaba ruske vojske pred 600 stranih novinara. On je rekao: "Rusija ima odbrambeni sistem koji ne može da prođe nijedna letelica i imamo ofanzivna sredstva protiv kojih nema zaštite". Okrenuo se i otišao. I tu je cela priča.
 

Sve ove vaše katastrofične prognoze vezane za SAD, lako bi mogle da se pripišu željenoj projekciji bivšeg levičara?
– Ne, to su realne činjenice. Ja, inače, nisam bivši već levičar za ceo život.
 

To zvuči cinično pošto ste vlasnik krupnog kapitala?
– Pazite šta ću vam reći. Humanost i kapital idu zajedno. Jedino bogati ljudi mogu da budu levičari! Siromašni ne mogu, jer levičarstvo je human odnos prema ljudima, a ne može da bude human onaj koji nema šta da daje.
 

Blago rečeno ova vaša teza je problematična, ali da ne ulazimo u polemiku, čime se sada bavite osim što ste vlasnik Akademije?
– Bavim se samo naukom i strukom.
 

Bezbednjak među biznismenima
 

Nenad Đorđević rođen je 1949. godine u Beogradu. I roditelji Nikola i Dušica rođeni su u srpskoj prestonici i oboje su pravnici. U rodnom gradu je završio Pravni fakultet i Fakultet političkih nauka, a na pravima je odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom "Međunarodni terorizam i svetska bezbednost".
Radio je u Službi državne bezbednosti i kao profesor na Višoj školi unutrašnjih poslova. Od 1988. bavi se privatnim poslom, a hvalio se kako je osnivač prve privatne firme u bivšoj Jugoslaviji – BTC (Beogradski trgovinski centar).
Osnivač je i prvi predsednik JUL-a. Pre nego što je februara 1998. uhapšen zbog optužbe da je proneverio pare Fonda za zdravstveno osiguranje, na čijem je čelu bio, po medijima se pisalo da je "težak" tadašnjih 200 miliona maraka.
Oženjen je Vesnom, ekonomistom. Ima ko da ga nasledi – sin Nikola i ćerka Asija.

Smatra ste da ste vi i došli do velikog kapitala zloupotrebom pozicije moćnog JUL-a?
– Ja sam imao biznis pre nego što je JUL nastao, a ja sam osnovao JUL i njegov sam prvi predsednik.
 

A zasluge Mire Marković, vaše partijske koleginice, koja je kao supruga Slobodana Miloševića u to vreme bila drugi najmoćniji čovek u državi?
– Ne, molim vas, ona je u JUL došla kasnije, i to godinu dana kasnije. To mnogi ne znaju. U vreme kada sam 1997. ušao u sukob sa porodicom Milošević-Marković oni su izašli kao pobednici, jer su bili na vlasti…
 

Tada su vas optužili za milionsku zloupotrebu Zdravstvenog fonda..

Tužio bivšu partiju
 

Šta je sa hotelom "Admiral" u bivšem sedištu JUL-a koji vam je prošle godine prinudno oduzet po zahtevu vaših nekadašnjih partijskih drugova?
– Tu je došlo do sprege policije, suda i kriminala… i kriminalci su dobili rundu na poene, ali nisu dobili meč. Tužio sam JUL i taj spor ću dobiti vrlo brzo. Jedini koji je tu zgradu kupio i platio sam – ja! Imam ugovor sa Geneksom da sam tu zgradu od njih kupio. Tačno je da sam imao ugovor da je prodam JUL-u, ali oni to nikada nisu platili. Pošto nikada nisu platili, kako mogu da očekuju da je dobiju?

– Jeste, ali da li su mi nešto dokazali? Bio sam u pritvoru devet i po meseci i oslobođen sam, jer nije bilo nikakvih dokaza. Pošto nije bilo nikakve kontrole, ni prihoda, ni rashoda hteo sam da uvedem informacioni sistem kako bi se pod kontrolu stavilo četiri milijarde godišnjeg prometa Fonda. E, na to nisu mogli da pristanu, jer su tu krali godišnje milijardu do milijardu i po maraka. Ali, to je duga priča i o njoj možemo nekom drugom prilikom.
 

Pre tri godine ste Stanku Subotiću Canetu prodali deo crnogorskog ostrva Sveti Nikola za 24 miliona evra. Nije vam smetalo što je važio za jednog od glavnih bosova za šverc cigareta?
– Ja ne znam šta Stanko Subotić radi, niti me to interesuje. Subotić je bio prijatelj sa svim našim ljudima iz politike i veliki broj njih je finansirao. Tada je za njih bio dobar, a kada je verovatno prestao da ih finansira onda je postao loš. Znači, u tome je problem, a ja nisam čovek koji razmišlja tako što će gledati kako je ko zaradio pare. Ako je zaradio protivzakonito treba da ide u zatvor, ako je radio legalno, treba ga pustiti da radi… A mnogi koji su radili samo u državnom sektoru za platu od 1.000 evra imaju milione. E, njih treba pitati odakle im milioni!
 

A, kako ste vi došli do svog prvog miliončeta?
– Vrlo jednostavno. Napravio sam lanac samoposluga u Beogradu.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here